Šefica je stupala na čelu kolone. Natovarene boršama s nakrcanim provijantom, slijedile su je Marta i Anka. Marta je trapuzala pod teretom klecajući koljenima, a zapeškerenoj Anki je od piza bio izgledan moždani kulap.
-Triba li vam dat ruke, ponudio se autor. -Da si pravi ponudio bi se i prije!, presjekla je Vinka. -Tek sam vas vidio! ‘Mali’ je od nosačica preuzeo na se dio teškog križa u obliku začuđujućih količina spize.
-Ovo činite zalihe prid krešimenat radi inflacije? -Ne bojin se ja inflacije! Čuva Vinka bile pare za crne dane! izbacila je brzopotezno i nadodala -Ne činimo zalihe nego nabavjamo sve za slatko.
-Da im nije bilo mene platile bi po zlato, javila se Marta -Ja sve pratin i bilužin di je akcija!, ponosno je istakla svoju zaslugu. -Da san znala koliko ću kilometara morat gambižat do onoga supromarketa, šta je bliži Žigovošču nego Makarskoj, platila bi iz svoga takujina duplo! Ošinit će me kap monumentalno!, kazala je preznojena Anka na rubu snaga.
-Za koje slatko? Nije Božić! -Za maloga Noju od pokojne mi vinčane kume Vere unuka. Mali se krizma!, pojasnila je Vinka -Zašto niste naručili? -Ne virujen u ove moderne pašticerije, a naše žene šta rade od kuće su već angažovane. I ti iđeš s nama! Mali se taman pokušao izvući obavezama, ali ga je šefica minirala -I da nisan čula da nećeš! A večeras ćeš doć dat ruke, jer nećemo prispit pripravit koliko san naumila!
Pripreme u Vinkinoj kužini nalikovale su atmosferi u laboratoriju za patentiranje cjepiva kontra ebole. Voditeljica je zahtijevala apsolutnu sterilnost radnih ploha, pa su Marta i Mere luštrale kužinu dezinfekcijskim sredstvima. Mizera je po treći put ponavljala pranje lazanjura, loštera i terina, a Paški i Rodrigu je bio zabranjen ulazak dok ne ofregaju postole pred ulazom. Onda su obavili temeljito pranje ruku, obmotali glave gazama i kanavacama, da ne bi koja vlas upala u namirnice.
-Parimo s ovin turbanima i faculetima ko oni Sandokan, primijetio je Paško. Rodrigo je uzviknuo -Sandokan! Tajger from Malejža, vitlajući usput lazanjurom kao sabljom. -Biće tebi i Sandokan i Malejža, ako te opijezdim lazanjurom u mali mozak!, ražestila se Vinka i izdala upute.
-Pečemo 300 rafijola i dvi Makarane. Ako ostane bajama broštulat ćemo ih u cukar. Ti Anka sidni isprid špahera i gledaj da bajami ne prigore. Ti Mere misi tisto, Marta tuči jaja, Paško dolivaj di triba, Rodrigo struži limun, Mizera uzmi mali pijat i riži okolo njega tisto rodulom. Ti ćeš Mali sa mnom dogovorit šta ćemo odabrat krizmaniku Noji za poklon. Ratni krizmanički plan je bio utvrđen.
-Adje mi šjora Vinka prije recite di idemo na krizmu, ko je Noja i zašto ste se toliko angažirali? Je li vam Vera bila štogo u rodu? -Iđemo kraj Omiša di joj se ćer Tinka udala. U rodu nismo ništa, ali pokojna Vera mirita da joj se i mrtvoj odužimo!
Nagluhi Paško je primijetio -Ne mogu virovat da se Vera još nije krizmala! -Hebeni gluvonja rebambiveni!, skočila je Mere -Ne Vera! Vera je pod pločom! Nego joj unuk Noja! -Misusovo da Nojo. Di će dat ditetu ime po tici noju?, začudio se. -Po Noji koji je učinio barku za spasit sve beštije i jude kad je bio veliki potop, protumačila je ‘katehistica’ Anka -Samo čitaš šporkarije! Na Sveto pismo si zaboravio. Paško je slegnuo ramenima i zapjevušio -La arka di Noeeee…
-Zašto svi idete, a ne samo šjora Vinka? Slijedila su objašnjenja. -Meni je Vera posudila lipe šolde kad su me globili za afitavanje!, kazala je Marta. -Meni je priko veze pribavila pasoš da mogu u Trst. Oduzeli su mi ga, jerbo sam opsovala po nacionalnoj osnovi majku Žiki milicajcu kad me vaća za guzicu!, sjetila se Mere. -Mene je uvalila priko reda za učinit dentijeru taman prid Marijanski kongres u Solinu 1976. Di bi nako krnjava na sveto misto, uzdahnula je Anka. -Meni je entervenisala da mi se produži matrikula za na brod, sjetio se Paško. -A meni je ko kuma za vinčani poklon darovala psihu sa velikin ogledalon. Moj nije tio kupit, jer da šta će mi ogledao ko da ne znan kako izgledan!, zaključila je Vinka popis Verinih dobrih djela.
-Di je radila ta Vera kad je bila tako utjecajna? U državnoj upravi? -Nije nego na funkciji svr’ sviju funkcija! Kuvala je kave u Komitetu!, otkrila je šefica i nastavila. -Ajde Mali ti ćeš nas svitovat šta poklonit Noji. Javila se Marta -Ja san mislila jedan lipi komplet od brijanja šta je osta neduperan od pokojnoga mi brata. Akva kolonja još miriše! -Koja kolonja? Biće Pitralon?, narugala se Mere. -Nije nego Pino Šilvestre! U onu lipu bočicu ala šišarica. Može je ostavit za uspomenu!
Anka je naumila darovati Noju ilustriranom Biblijom za mlade, Mere nunčakama iz ere Bruce Leeja. Paško knjigom ‘Što mladi muškarac mora da zna’, izdanja ranih 50-ih. Vinka je izvadila iz džepa traverse zlatnu kadinelu sa križem. -Nije beg cicija! A ne ko vi! Kolonju od prije ijadu godina da mali dobije svrab kad se namušća. Karate-mučanke da pribije koga kad dođe u napast. Bibliju za dicu, a on već ganja cure i Paškin libar iz kojeg nema šta nova naučit! Je li tako Mali?
Mali se složio, a onda im objasnio očekivanja krizmanika -Oni vam sada očekuju kuvertu sa šoldima! Uz negodovanje su ipak prihvatili činjenicu, pa je počelo pripetavanje s koliko šoldi sudjelovati. Konačno su se složili oko pristojne cifre, s tim da se Marta opravdala jer je ostala radi inflacije bez kinte i zamolila za pozajmicu.
-Mene vodite radi Kamarina, ali zašto Rodrigo i Mizera idu na krizmu? Rodrigo je objasnio -Bikoz Nojas godfader, kako vi reći? Kum! Kum iz Filipino kantri! Maj kolega Santiago! Ja prevoditi, translejt!
Kada su sve okolnosti bile razjašnjenje konačno se krenulo u pripremu slatkoga. Ne da nije prošlo bez problema nego je počelo konfuzno, a završilo katastrofom.
Vinka je pala u očaj. Najprije je otkrila da je Paško salio u se cijelu bocu Maraskina, a nastavio sa Rožoljom, nužnim alkoholnim dodacima za slatko. Zahvaljujući Martinom akcijskoj kupnji, jaja su smrdjela žešće od peškarije. Marta je usula toliko brašna u stvrdnuto tijesto da se njime mogao izvršiti oružani napad. Rodrigo je stružući limun na rakatežu ostrugao i vrh prsta, pa je krajnji rezultat bio krvaviji od horor-scene. Anka je u tijeku broštulavanja na tren otišla pogledati ključnu scenu turske sapunice, te su se bajami pretvorili u garbun. Mizera je tvrdo tijesto nekako ukrotila, ali ga je iskrojila najvećim pijatom i uz to još natopila agdom, ušećerenim sirupom. Nesuđeni rafijol nalikovao je kombinaciji bureka i hurmašice.
-Jadna ti san šta ću sad! Obraz će mi otpast prid judima!, popijezdila je Vinka. -Mali odma zovi onu tvoju Tučepku šta ti je u rodu da napravi do prikosutra 300 rafijola i dvi Makarane. -Ona vam je puna posla! -Moli je!
Mali je uz pregovore uspio osigurati narudžbu i priopćio radosnu vijest. -Bravo mala Tučepka neka ti sveti Ante Tučepski bude zauvik na pomoći!, blagoslivljala je Anka. Vinka je upitala -Ti si primila poziv od Nojine matere. U koju je uru krizma? Anka je smušeno promucala -Čini mi se u 10! Je u 10! Čekaj ili 11? Ma sigurno u 10! U subotu!, kategorički je potvrdila.
Na dan krizme okupljanje je zakazano pred kombijem iznajmljenim od Ilije sina Ike zvanog Dojčland. Zbigecana kumpanija uvalila se u vozilo, a Ilija smjestio škatule sa slatkim pomnije nego da se radi o hidrogenskoj bombi. -Koliko se rafijola spešta, toliko ću ti kilometara oduzest od tarife!, priprijetila mu je strogo Vinka.
Slijedio je iskrcaj pred crkvom. Čudno za dan krizme, no vladala je pustoš. Vrata su bila zaključana. Intrala je vremešna časna sestra. -Sestro oprostite kad ima bit krizma?, obratila joj se Vinka. Časna je pokazala na uho sa slušnim aparatom i dreknula -Iscurile su mi baterije!, te pozdravivši s -Vazda budi!, otišla svojim putem.-Bidna je gluva ko i ja, sažalno je kazao Paško. -Možda je plaćenica UDBE pa falšira crkovne podatke izrazila je sumnju Anka.
Iznenada je pred ekipom zakočio motor za dostavu. Vozač je skinuo kacigu i razdragano kliknuo -Rodrigo kabikan go! Rodrigo je uzvratio -Santiago maj frend!, Srdačno su se izgrlili. Onda su nešto iskomunicirali na tagalog-filipinskom narječju. Rodrigo je preveo. -On tek došo u Hrvatska, pa ne zna spiking kroejšn. Reka on meni da je krizma za mali Noj bila last sandej in d črč crkva u 10 o klok! Mi falili!
Vinka je uhvatila Anku za inkolani kolet i napala -Jesan te ijadu puta pitala kad je krizma i ti si falila cilu nediju! Napadnuta se rasplakala -Pomišalo mi se! Moreš me ubit! Onda je utješno nadodala -Nisan bar falila uru!
Daljnji tijek događanja bio je slijedeći… Kumpanija se uputila Nojinom domu. Tinka ih je srdačno primila -Rekla san teti Anki točno dan i uru. Mislili smo da se kogo razbolio. Ajde da vas barem sad počastim, ponudila je domaćica. -Niti govora! Ovo je za maloga, pružila je šefica kuvertu, a mi iđemo natrag! Umorni smo.
U kombiju Vinka nije pokazivala znakove umora, nego živahno predložila. -Iđemo na pečenu kozletinu. Ilija nas vozi di je najbolje! Šofer je zavrnuo volan put zaleđa i za uru parkirao. Ispred gostione su se okretali kozlini. -Koliko ćemo po glavi? Je li dosta po kila?, predložio je brkati konobar. -Daj cilo kozle! Lipo ga deškvargaj, nemoj da bude rasičeno brnjavo! Meni bubrižnjak, Malome na pijat opek! Drugi neka biraju! Anki šta ostane kad je sve zahebala!
-Ko će to platit?, zabrinula se Marta! -Krizmanik! Nisan ja manita! Kad san vidila koja je ura, ostavila san u kuvertu 50 eura, a nama šta je ostalo rešto za platit manjažu!
Krenulo je kusanje. Vinka je dio bubrežnjaka stavila na pijat Anki u znak pomirenja. Rodrigo je zvao Santiaga da navrati i on. -Jidi kume dok ima!, sokolila je novog Filipinca Mere. -Salamat ma’am!, zahvalio se na čistom tagalog-filipinskom i žustro prionuo. Onda se popilo. Mizera je zapjevala par starograskih, a Mere domoljubnih u čast Dana državnosti. -Živila Rvatska!, nazdravila je Vinka. -Živila!, prihvatili su i ostali. Santiago je uskliknuo -Mabuhay ang Kroejša!, pridruživši se čestitkama novoj mu domovini.
Nepojedeno slatko je podijeljeno, a uzvanici su umjesto krizme proslavili praznik domovine.
Autoru je ostalo još par rafijola, ali ne toliko da počasti vjerne pratitelje Kamarina. Bit će prilike. Već smo 82. put u društvu s kumpanijom, a Mali će se potruditi da vas u 100-om druženju počasti. Dobro, ne baš rafijolima, ali svakako posebnim izdanjem Kamarina.
Piše: Marino Srzić, foto: privatni album
