Cijeli je petak mobitel zvonio žešće od kampanela na Uskrsnu Gloriju. Pozivi nisu fermavali od jutarnje Zdrave Marije do ponoćnih TV vijesti. Na ekranu su se redala imena Vinke, Anke, Mere, pa čak i škrte Marte. Nakratko su zvrcnuli Mizera i Rodrigo. Zvao je i Paško. Autor se nije javio ni na jedan poziv. Takvo ignoriranje moglo je Kamarin koštati okončanja uspješnog kontinuiteta na portalu. Srećom kao što upravo svjedočite, ipak nije. Što je prethodilo ovakvom zanemarivanju ‘kamarinskih’ kolega?
Ajde dragi pratitelji kolumne budite na tren solidarni s potpisnikom teksta, pa se pokušajte staviti u njegovu kožu. Šta bi vi da vam već 83 tjedna za vratom pušu diktatorica Vinka, cmizdrava Anka, čimavica Marta, polupijani Paško, agresivna Mere, te smantani filipisnko-bosanski ljubavni par. Vjerojatno bi -Dibidus popijezdili, kako bi rekla Vinka. No, ‘Mali’ se navukao na svoju kumpaniju kao na kakav fatalni opijat i postao ovisnikom njihovih arlekinadi. Ovu subotu je samo htio na tren odahnuti, profeštati rođendan sa svojom ekipom, a u Kamarin ubaciti neku štoriju iz davnog opusa. No, čovjek snuje Bog određuje. Nije išlo!
Slavljenik jedva da je društvu nazdravio aperitivom, kad je začuo dobro mu poznat unjkavi glas. -Ima li štogo embalaže za mene!, zakriještala je Marta posred restorana. Mali se u panici pokušao pokriti tavajolom po glavi, ali bilo je kasno. Kamuflaža nije uspjela. Kraljica ’embalaže’ okrznula ga je uvrijeđenim pogledom, preuzela boce i odburdižala iz vidokruga.
Negdje oko hladnog predjela pojavio se i Paško. -Konobar, mogu li do kondota, sila mi je! Usput je mahnuo autoru -Feštaš ti! Imaš i pravo kad ima ko platit. Obavio je kondot-ekskurziju, priprijetio berekinski prstom i otišao.
Pri toplom predjelu, usred zalogaja odličnog rižota, slavljenika je šokirala napadno našminkana ćunka iznenada prizentana iza pitara s cvijećem -Bujrum! Ti sa jaranima mezetiš, a Rodrigo ogladnio. Idem mom čovjeku kući složit na hljeb malo parizera! -Parizer iz veri delišz fud!, kazao je Filipinac zbunjeno.
Nade da će do deserta biti mira rasplinule su se poput obećanja političara nakon izbora. Javio se signal za poruku. Na zaslonu je pisalo: ‘Mali tute smo vidimo te’ Mali se osvrnuo, nije vidio nikoga. Slijedio je nastavak: ‘Gledaš na krivu bandu!’ S druge bande, iza ograde štekata stajale su poput triju Ninđa kornjača Vinka, Anka i Mere. Nisu ništa govorile. Samo su zlokobno promatrale. Vinka je napravila diskretan mot kažiprstom preko grla, Mere odvalila laktom preko ruke ‘bosanski grb’, Anka učinila znak križa. Kao tri sicilijanske udovice mafijaša iz redova Cosa Nostre. Odgegale su se poput pretilih crnih vrana. Za potpuni horor- ugođaj nedostajalo je još samo da polete put makarskog noćnog neba.
Slavljeniku je slavlje prisjelo. Do nedjelje pred zoru redale su se poruke: ‘Na nama skupjaš onorare a druge častiš’ (Paško), ‘Za pisat ti vridimo a za počastit nas ne poznaješ’ (Mere), ‘Juda izda Meštra svoga’ (Anka), ‘Nisi drug! Ic not gud maj frend’ (kombinirano Mizera i Rodrigo), ‘Nisan ništa jila dva dana i štedila se za tvoj rođendan, a ti danas ni puron da počastiš!’ (Marta), ‘Od danas možeš pisat o kukumarima a ne o nama. Ne javjaj mi se na kali’ (Vinka).
Autor je bio očajan. Onda je razmotrio situaciju, te uz konzumirani Normabel donio jedinu razumnu odluku; odobrovoljiti ih i spasiti kolumnu. Najefikasniji način za vratiti stvar na stare postavke bila je manjaža. Ranim jutrom utipkao je pouzdani broj -Jure pomagaj! -Kaži prijateju! -Kozle mlado, da govori šest jezika, pečeno kako triba i jednu cripnju. Ne žali! -Za koga je? -Za Vinku i kumpaniju! -Za nju?! Ta bi našla manu da je časti i Sveti Otac! U podne će bit dostavjeno!
Do trenutka dostave valjalo je upotrijebiti diplomatsko umijeće i obnoviti bilateralne odnose sa šeficom kabineta -Šjora Vinka dobro jutro! Nemojte se idit! Ja sam vas naumio počastit danas! -Hebeš ti to kad nije prečizo na svetoga Antu!, hladno je odgovorila. Iz pozadine se čula Anka. -Ko da me guja za srce ujila! A sićan se kad ga je mater rodila!, prešla je iz govora u plač. -Ne možeš se od grija oprat ni lugon ni sapunon!, ostala je tvrdo pri svome šefica namjeravajući prekinuti vezu. U naumu je stopirala čarobna riječ -Kozletina! -Šta kozletina?! -I cripnja! -Ne prikidaj liniju!, aktivirala se Anki žlizda igordača. -Neka reče do kraja! -Jure donosi vruće kozle drito sa ražnja i cripnju s teletinom!, upotrijebio je posljednji adut Mali. Očekivano su se uhvatile na ješku.
-Kozle kažeš? -I cripnja! Vinka se brzo prišaltala -Nije radi kozlina ni radi cripnje, nego je zato šta san duševna i stalo mi je da judi Kamarin pročitaju barem u ponediljak, pa ćemo ti ovi put oprostit, naglo je okrenula bandu -Je li pravi kozlin, a ne neki šta je priša rok?, htjela je biti sigurna -Nije ni u pubertet uša! Opet se začula i Anka -Šta je pod cripnjon uz teletinu? -Mladi pivac i još mlađi kumpir! -Iđen ja zvat i druge!, nije se više ominjala šefica- Ja iđen začnit salatu!, aktivirala se Anka.
Omamljena vonjem upokojenog mladunčeta majke koze i fascinirana sadržajem pod cripnjom, kumpanija je prionula pijatima. Kroz dugo blagovanje i temeljito poliranje rebara, nitko nije imao vremena komentirati autorovu, do tog trenutka neoprostivu izdaju. Kad su se gvantijere ispraznile i ostale čistima kao da spize nisu vidjele, Vinki je čast naložila da ipak održi odgojnu propovijed. Nadvila se nad ispražnjenom trpezom poput velečasnog nad propovjedaonicom i krenula- -Mali je mrvu zaheba, ali se i iskupio su ovin kozlinom… -I teletinom, nadožuntala je Mere. -I mladim pulastrićem, zakukurikao je polupijano Paško. -Okaja je tako svoj grij. Počastio nas je kako Bog zapovida i Kamarin može daje naprid! -Mene ih je više kontaktovalo kako Kamamrin nije izaša jutros, ko uvik nedijon, procijukala je Marta. -Izać će sutra. Neka ne budu komodni! Živo Kamarin!, podigla je šefica žmul. Ostatak se zdušno pridružio. No tu nije kraj…
Predvodnica kamarinskog plemena je nastavila -Teška srca moran reć da među nama sidi dvoje Juda koji su kumpaniju izdali! Nazočni su se počeli sumnjičavo ogledavati. Anka je obznanila izdajnike -Mizera i Rodrigo, Iškarioti jedno i drugo! -Rani sirotu na svoju sramotu!, potvrdila je Vinka i oplela. -Šta je vas dvoje? Mislili ste sakrit da ste dobili stalno namištenje. Tebe san Rodrigo prigrlila ko sina rođenoga. Ko da si se s Vrpoja spustio, a ne iz Filipina dojidrio. Namistila san ti posal za transfer pica, amburgera i bureka. Garantovala za tebe. Primila te u karsonjeru od pokojne tete da imaš prijavu boravka! I ti se zaposlit za stalno, a ne počastit kumpaniju! Filipinac se počeo drhtavim glasom opravdavati -Sori sjor Vinka, ali ja ne moći više raznousiti spiza. Nitko ne davati baksis-manča za pica transport. Aj hejt pica! Paško je lascivno komentirao -Hebeni blekove! Triba bi ti dat manču za picu. Vidi mene u ovin godinama, a ja još dont hejt pica. A ti mlad i pun force ko oni pulastrić šta smo ga maloprije salamaštrali, pa ti je omrzla pica! -Muči ti stari šporkačunu, prekinula ga je Vinka i ošinula po Mizeri.
-A ti vrtiguzice! Mogla bi jedino u đardinu zaradit da te nisan prigrlila ko vlastitu čer! Namištala san ti faturete za lipe nadnice. Za sve šta si me poslušala dobila si manču da možeš kupit šminke i pudera za godinu dana slagat inkašaduru na tu grubu ćunku. -Ne mogu više! Puko mi film!, raskrivila se Mizera. Rodrigo je smantano zapitao o kojem se filmu radi, ali ga nitko nije obadavao. -Ne mogu ja više da rintam za tako sitne pare. Ćerali ste me da čistim ruševine, upadam u tuđe bašće. Eno skoro ne pogine jadni Mate Šterika kad nas naćearaste da konstruišemo onaj šator-čador za vaše goste. Nekidan mi još najavili da ćete povisit kiriju na ono buđaka od garsonjere. Morala sam bolan tražit stalno namještenje za mene i moga čovjeka. -It iz sošl problem! Socijala! Nemati ni zdraustvena card!, pokušao se opravdati Rodrigo.
Autoru ništa nije bilo jasno. -O čemu vi to? Ništa ne razumim! Otirući naslage šminke razlivene od suza, Mizera je krenula objašnjavati. -Došo nekidan Meho za šefa u onaj ipermarket. -Koji Meho? -Meho od daidže mi mlađi sin. Kaže on meni -Šta se sestro bolan patiš, evo za tebe i tvoga posla u ipermarket, od domaćih niko neće da radi. I tako mene namjestio da slažem robu po policama, a ako se pokažem mogla bi i na kasu! -Ne bi ostalo od inkasa ni za lemozinu!, upala je Vinka. -Ja da slažem, a Rodrigo da robu u početku istovara, a kasnije bi mogo preuzeti suhomesnati odjel. -Gevrilović iz gud roba! End Pik Vrbovec parizer!, potvrdio je Filipinac znanje o stanju na tržištu mesnih prerađevina. -I tako sad imamo stalni poso i plaću redovitu od ovoga mjeseca!, zaključila je Mizera. -I dobit posal, a ne častit? Srami se!, napala je Mere. -Htjela sam tako mi rahmetli babe! Eno nabavila pravih jufki, sira travničkoga, baklave sam mislila i tufahija spremiti, a vi me napadoste!, otirala je i dalje šminku -Ja vas naumila iznenadit, a vi na mene ko Maksim po diviziji! Vinka se omekšala, ali samo umjereno.-Filipincu i tebi Meho naša posal, a moja Suzi i Keti ne mogu nać za sezonu ni kondote čistit! I još žugate da imamo šta kontra inozemne radne snage!, krenula je Vinka u lokal-patriotsku žalopojku. -Ne bi da su moji na vlasti!, borbeno je zaorjala Mere i taman počela guditi napjev s nepoćudne liste, ali je Paško na vrijeme zaustavio.
-Vaše Suzi i Keti su kod Mehe dobile poso, ali vam nisu rekle! -Misusovo, prekrstila se Anka. -Kako mi to ne znamo?, zblanila se Vinka. -Dobile poso na odjel za kozmetiku i odmah prvi dan potrošile pola asortimana. Šminkale se i trličale, mušterije vraćale na po praznu ambalažu. Meho ih iščero. Anka se rasplakala i brzopotezno počela zazivati svece, a zapeškerena Vinka odvalila -A tako znači! Nesritnica i nevojnica jedna i druga. Dat ću im po kostima bijom čim ih vidin. -Eno ih išle na plažu vaćat sunce za sezonu. -Bit će one modre, a ne crne za ovu sezonu kad ih ja uvatim.
Situacija se razjasnila. Cijela se ekipa obećala angažirati oko traženja ogovarajućeg sezonskog posla za dvije razmaženice. Čime je angažman rezultirao u slijedećem điru.
Za sada je najvažnije da je Kamarin još na životu, pa taman u ponedjeljak kad nije bio u svetu nedjelju. Do nove prilike čuvajte se sunca i falšoga svita!
Piše : Marino Srzić
