Šjora Vinkina kumpanija iz tjedna u tjedan upada u nenadane afere i zavrzlame. Ritam je toliko dinamičan da autoru katkad promakne prenijeti u Kamarin sve njihove arlekinade. Stoga se danas vraćamo na poprište jedne od ovosezonskih Ribarskih večeri u kojoj su opet uspjeli zakomplicirati situaciju. Vinka nije imala mira dok autora nije privoltala da se pridruži veseloj družbi na najmasovniju ljetnu feštu.
-Ako ne iđeš s nama, tužit ćemo te za uvride časti u Kamarinu!, zaprijetila se. Povlačenje po sudu i izostanak popularnih likova u kolumni nije se isplatilo riskirati. Ribarska večer u društvu kupmanije bila je neizbježna. Mjesto okupljanja dogovoreno je pod šimatorjem Svetoga Marka. Pisac redaka znao je da izlazak ne može biti samo običan izlazak. No, da će se pojaviti na rivi s cijelom mornaricom nije mogao ni sanjati.
Anka, Vinka i Marta s jedne, a Mere i Paško s druge bande crkve, kalavali su se kao da će se svaki čas ukrcati na vapor ili krstaricu za borbeno djelovanje. Makar im se stilski izričaj razlikovao, modna poruka je bila jasna i vidljiva. -Šta je? Šta si se išenpja? Priznaj da vako šesne mornarice nisi nikad vidio!, počela je Vinka sa svojom pištulom -Dobro govorite! Vako nešto nisam nikad vidio! A vidjelo se slijedeće…
Anka i Vinka u ujednačenim monturama. Kotule od škuro-modre pretpotopne tergal tkanine i gotovo mini dužine, što je otkrivalo jednoj infaš na lijevom koljenu, a drugoj isprepletene linije plavih vena kao na ‘karti đeografiki’. Anki je još virio i čipkani rub kombineta, kojega je bila vjerojatno posljednja nositeljica na širem području. Gornji dio kompleta sačinjavale su strukirane jaketice, zabotunane tako čvrsto da im je bujno poprsje izletjelo kao na gvantijeri, što ni najžešćim perveznjacima ne bi bilo oku ugodno. Čitav mornarski dojam upotpunjen je plastičnim rečinama u obliku morskih zvijezda, a vrh rajfova nataknutih visoko na ćiverice, krasio je morski konjic.
-Jesmo li prave?, uzbuđeno je zapitala Anka. -Nema nego takve! Prave mornarske… -Kolegice šta u luku čekaju kad će doć novi kontigent mornara za učinit čingi-lingi faturetu, šoto-voće je šapnuo Paško autoru na uho, pa ‘mornarke’ srećom nisu čule. On je pak neočekivano za starog morskog vuka, najmanje sličio na mornara. Odlučio se za tematski shodno događaju na ribarsku verziju. I to ne modernih ribara nego onih naših starih, koji nisu poznavali ni vodootporne materijale, ni obuću s ‘vibram’ neklizajućim đonom. -Jesan li dobar?
-Da šta si!, pohvalila ga je Mere -Neka vide ovi moderni kočari šta nam kradu na balancu, kako su se stari mučili za napunit mriže! Sinjala je na njemu debelu gusto pletenu guću i povrh svega maju s rigama donesenu vjerojatno sa služenja marine u Puli, te trliš-gaće stegnute ispod štumka konopom. -Pravi naš ribar ko Ćune i Lone zajedno! Samo ti postole nisu adato u stilu, pokazala je prstom na najnoviju verziju New Balance patika. -Hebi ga! Prsti mi iđu skroz per treso i jedan svr drugoga, da ništa drugo ne mogu stavit na papke!, opravdao je neprimjereni modni iskorak.
-A i vi ste teta Mere baš šik!, primijetio je autor. -Ja san uvik bila trat naprid i nosila šta nose mladi, a ne ko neki, koje ne želin imentovat!, diskretno je bacila oko na ostatak ženskog dijela ekipe. Teško je povjerovati da bi koja mlada cura odjenula ono što je Mere stavila na sebe. Možda jedino u slučaju da se radi o animirki u noćnom baru. Dakle zbigecala se ovako…
Donji dio obmotala je pareom s motivima morskog podmorja. Materijal je bio prozračan, idealan za cirkulaciju arije u vreloj ljetnoj večeri. -Mogla si se tako zamotat i u celofan! Vidi ti se sve od šjore mande gori do gnjata doli!, prekorila je Anka. Ni gornji dio nije puno sakrivao. Prozirna tunika, a ispod ređipet ćelešte-plave boje. -Pariš ko Lepa Brena na jedan koncert šta san gledala još u bivšu državu!, komentirala je Vinka. -Ja san savremena!, ponosno je digla ćunku Mere -A ne ko ona! Izidenica!, uprla je prstom u Martu.
Marta kao da je sišla sa stranica antikog modnog figurina, u originalnoj marinero opravici, za koju bi kazališni kostimografi dali solidne šolde. -Ovo mi je od najmlađe sestre šta se krizmala kasnije od nas drugih, jer je teta bila ateišta i komuništa, pa je zabranila. Zaklela se ako se krizma da nan neće ništa ostavit u teštamenat. Zato se krizmala tek kad je teta umrla. objasnila je Marta. Njena ‘ala marinero’ uniforma imala je i pripadajuću kapu s natpisom ‘Pozdrav s Jadrana’.
-A ti u bilu lanenu košuju! Ko da iđeš na pričest!, ukorila je Vinka zbunjenog autora i natjerala ga da se skine. Onda je iz saketića izvadila Galebovu mornarsku majicu i rekavši -Vinka misli na sve!, navukla energično na zatečenog pisca redaka majicu veličine S. To je istaklo autorove trbušne naslage, te je sputan i zadržavajući dah, krenuo s maskiranom ekipu na Ribarsku večer.
Dramuleta je počela već oko prvog štanda. Zagušena oblacima dima i vonjem pečene ribe, Anka je trenutno dobila napad astme. Momak dežuran na gradelama kavalirski je posjeo na gajbu, a Vinka joj uvalila mini-inhalator u pešnje, uštrcala sadržaj i prijeteći naredila -Sad se diži i stupaj prid menom. Ako se opet uskrkljaš, neće te tribat astma dušit, nego ću te ja golin rukama udušit! Prestravljena astmatičarka nije zakašljala do kraja večeri.
Na slijedećem štandu Vinka je prepoznala poznato lice. -Eno unuk od Jelke Milicionerove šta stoji u naš portun! Ajmo vidit kako mu iđe posal, povukla je Anku za sobom. Mladić je bio dišperan. -Moja teta Vinka sve je otišlo u prdec! Vraćaju nam judi porcije i traže šolde natrag! Ajde probajte vi i teta Anka rižot. Vidite je li to ičemu? Susjede su liznule s drvene varnjače, stresle se od gađenja i u glas kazale. -Slano ko more sinje!
-Ajmo spasit stvar! Izriži mi dvi štruce kruva, možda će tribat i više na ovliki kazan! Očisti i koji kunpir, naredila je Vinka. Publika se vidjevši dvije kostimirane vremešne kuharice počela skupljati oko štanda, misleći da se radi o kakvom perfomansu. Žvelto su naizmjenično miješale po bronzinu i nakon kvarat od ure izvadile kruh i krumpire, probale i zadovoljno klimnule glavom. Stari trik za eliminiranje slanoće je upalio. Vinki je nešto palo napamet i iz petnih žila se razderala -Ajmo svitu! Probajte najboji rižot na rivi! Oriđinale makarski! Rađen je s tajnim sastojcima koje su meni i mojoj prijatejici Anki povjerile na samrti naše matere! Kazan se ispraznio u rekordnom roku.
-Fala van! Spasile ste me! Ajde napunit ću vam u tečice za sutra ručat! -Ne bi ti ja ovo ni moleton, a kamoli pinjurom takla!, kazala je Anka. -To samo furešti koji ne znaju šta je rižot mogu izist!, potvrdila je Vinka. Autor je rižot nakon intervencije probao i učinio mu se sasvim ukusan. No, tko bi kontrirao Anki i Vinki kojima je samo spiza s njihovog špahera bila jestiva. Sve drugo bilo je za itnit prko ponistre.
U međuvremenu se ostatak ekipe izgubio. Onda se u vidnom polju pojavila Marta. -Ajmo je pratit vidit oće li štogo potrošit ili će u koga šta isprosit, zlobno je kazala Vinka.
Marta se planski kretala od štanda do štanda sa sirevima. Dovoljno ćorava da ne primijeti uhode i dovoljno glasna da je se čuje, polako je razotkrivala namjere. -Pošto ti je ova grudica, ponavljala je istu repliku na svakom banku sa sirom. -Skupo, ali ako mi daš da proban, uzela bi jedno dva do tri kila! Degustirala je od jednog do drugog prodavača, ništa ne kupivši. -Vidi šta čini!, oko sokolovim je uočila Vinka. A uočila je slijedeće. Iza svake degustacije, Marta bi izvadila šudarić iz borše, stavila ga preko usta, pa spustila u boršu.
-Stani!, prenila je iza leđa Vinka -Otvori boršu! U borši se prizentala oveća hrpa komadića sira. -Srami se!, zblanila se Anka -Staviš u ćunku sir, okreneš se, ispjuneš u šudarić i deponišeš u boršu. -Ma to mi je za doma izgratat!, nije se zastidjela Marta -Malo u ovoga, malo u onoga, nisan nikoga oštetila, a meni dobro! -Manjamuktašice!, pokušala je uvrijediti Vinka, no napadnuta je ostala mrtva-hladna.
Onda se krenulo u potragu za Merom. Nije viđena, ali joj se glas čuo od Pliščevca do Marinete. A čulo se -Ajmo! Naprid! Potegni jače! Ti debeli savij kolina! Ti ćelavi popusti konop! Tragom povika, nađena je kako timunira ekipom u potezanju konopa. Naravno, njen tim je dobio. -Evo zaradila san po pršuta jer su ovi šta san ih trenirala dobili!, stavila se Mere u ulogu treninga reprezentacije. -A malo prvo san vozila jednoga maloga u karijoli za striljanje alke. Pogodio je u sridu. Onda san timunirala sa sestron mu bliznakinjon pogodila je i ona. Njiov ćaća je pošteno podilio gratis pice šta su dobili za nagradu. To su tri pice! Taman po pola pice svakome za nas pet i za maloga!, pohvalila se dobitkom i najavila čašćenje -Ja još plaćan i svakome po litru pive! -A ono pola pršuta šta si dobila na potezanje konopa?, zainteresirala se gladna Marta. -Ne boj se gladnušo i muktašice. To ćemo dilat ovu zimu kad zaladi!, kao i uvijek je bila galantna Mere.
Onda se neko sjetio da nema Paške. -Ajme da ga nije ošinila kap i pa priko parapeta, pa udrio glavon o brod, pa sad leži na dnu mora!, zloguko je izbiflala Anka.
Nije ležao na dnu mora, nego sjedio na šentadi udaljenoj od konfužjuna. -Šta si obisio kjun? Šta ti je?, zabrinula se Vinka. -Ma nije mi ništa nego se sve nešto mislin. Sio san sa grupon Čeha. Veseli svit, popili smo dvi čaše i zapivali Marijanu. Onda me jedan čovik nako bliže šezdeset godina, pita da znan li ja nekoga Klemu koji je davno drža u nas gostionu. Ja dobro razumin češki i govorim mu da znan i da mi je to bio pokojni ćaća. On meni kaže kako mu je mater ima godinu dana umrla, a da je bila u Kleme sa momkom litovat kad su ono Rusi u osmi misec 1968., tenkovima ušli u Prag. Onda da su u nas ostali tri miseca sve mukte i potla emigrirali u Kanadu, pa se vratili kad je odnio vrag Sovjetski Savez. Sitio se ja da je to bila Andulka. Ja san s njome ništo mutio, ali nisan moga vele, jer joj je tute bio momak, za kojega se posli udala. Pa se sad mislin… Vinka ga je prekinula. -A kako se ti momak zove? -Zamisli, kaže mi da se zove Paskal. -Paskal?, zacerila se Vinka -Kad je Paskal, a ti eto slučajno Paško, ja mislin da je od onoga malo šta si s Andulkom mutio isto nešto zamutio! Paško nije ništa rekao. Samo je Anka blekasto zapitala -A šta je to zamutio? -Knedličku!, odgovorila je Vinka i namignula autoru.
Tako je završila večer ispunjena bogatim repertoarom: Vinkinim i Ankinim ‘oriđinale’ rižotom, Martinim transportom sira u pešnjama, Merinim trening-angažmanom i jednim češkim Paskalom, koji bi mogao biti po papi fetivi Makaranin.
Dragi pratitelji Kamarina ne propustite još one dvije posljednje Ribarske večeri koje nas čekaju, a na kojima će biti više Makarana nego furešta. Ako intrate na kumpaniju iz Kamarina, svakako se pridružite. Nećete falit!
Piše: Marino Srzić / foto: privatni album
