Zvala je. Kao i obično bez pozdrava. Nit’ Faljen Isus nit Zdravo druže. -Tute smo na šentadi u Fratarski đardin. Mrvu smo se došle razladit. Aj dođi i ti! Istreniran Vinkinim naredbama, autor je navukao postole i krenuo na mjesto radnje.
Poredane na šentadi poput četiri štatue, svaka je gledala preda se bez riječi. Vinka zagaljene kotule koristeći prirodnu ventilaciju, Marta prebirući po borši, Anka uronjena u molitvu, Mere cungajući nogama u procesu treninga. Autor se sjetio putem kupiti trešanja za počastiti, što ih je odobrovoljilo.
-Svaka čast Mali! Baš mi je stuga u štumku i valjalo bi štogo itnit u grkjan! -I meni su se usta osušila, daj koju!, izvadila je Marta glavu uronjenu u golemu boršu. Faca joj je bila prekrivena znakovima alergije. -Šta vam je to po licu?! -Krivo je more!, procijukala je Marta, posjetivši na nekad popularnih stih hita Divljih jagoda. -Kako more? -Nek’ ti kaže!, uskočila je Vinka. -Ambelaža će joj digo doć glave!
Žrtva ‘ambelaže’ šunjajući je objasnila. -Išla učinit đir priko rive i vidin jednoga fijenog čovika na usidreni brod. Pitan ga ja -Šjor imate li koju bocu? Ne razumi me ništa! Govori mi -Dont androstend! Špik ingliš? -Botul pliz!, sitila se šta san upamtila od našega Rodriga. Uskočio u kabinu i da će mi dodat saket pun boca, ja se krivo nagela i opijezdila u more. A ima bit da su taman puštali vodu iz kondota! I vidi sad! Alegorija od šporkice po ciloj ćunki. Ima i po prsima! Mogu ti kazat ako oćeš! Taman je počela otkopčavati botune kad je Mali u panici zavapio -Ne triba! Virujem vam! Odustala je.
-Prikinite s bocama i bocunima! Nego ispovidimo Malome u koju smo kašetu brokava upali! -Kakvu kašetu? -Turističku! Nahebali dibidus! -Zašto? Pa jeste li sve već afitali radnicima? -Jesmo! Zato smo i naglajisali. -Ali zašto? Vi ste iznajmili kuvarima Nepalcima, teta Anka Makedoncima šta tetoviraju, Paško Rumunjkama… Vinka je prekinula nabrajanje. -Je! Ali dolaze moji i Ankini iz Beča. Isteka in je neplaćeni godišnji. Šta su gori zaradili, to su i pofrajali. Dolaze bez centa u takujinu, a nemamo ih di smisit. -Jadne ti smo obedvi!, prekinula je Anka prebiranje krunice. -Mali bi li ih ti primio? U Anke tri Nepalca, u mene dva Makedonca. Da ih staviš pod skale bili bi sritni! Oćeš li? -Ma bi ja, ali nemam di. Ne afitajem, a ni nemam toliko kamara! -Di ćemo onda š njima, a judi platili unaprid!
Mere i Marta su se opravdale da bi one, ali da su pune. -Ti bi ih ćimavice i u fumare stivala!, javila se šefica -Ajde priznaj koliko svita u ovi momenat držiš u kući! Marta je ‘priokrenila da ne zagori’ -Ajme kako me svrbi ova alegorija! Ko da tarantele lizu po meni! -Šta ćemo, jadne ti smo! Svoju dicu nemamo di primit!, udrila je nabrajat Anka.
Vinkin mobitel je zazvonio. Bio je Paško. Stavila ga je na razglas. -Sitio san se di ćemo ih smistit. Iman jednu dobru indeju. Ajde dođite k meni. Izvadio san iz leda sipica za pofrigat. Što zbog sipa, što zbog rješenja smještajnih kapaciteta, ekipa se žvelto evakuirala u Paške.
Domaćin je odmah počeo iznositi ‘indeju’, ali ga je Vinka prekinula. -Fermaj! Hebeš sve čuvaj zdravje! Daj ti nama prvo sipice, pa ćemo onda o proglemu!
Bez priše, na tanane, s guštom se popapala obilata količina, zalila bevandom, pa je Paško konačno počeo iznositi rješenje ‘proglema’.
-Iman ono bokun vrtla sa smokvama šta mi ga je ostavila teta Krište, a šta ga nisan tio prodat. -Ono šta su okolo pritvorili u građevno zemjište i sagradili palace sa bazenima, sjetila se Mere. -E to! Tamo će se sve rišit! -Di će se rišit? U vrtlu? Neće judi spavat po granama! -Moji bi možda Makedonci mogli da su bokun lagnji. Tvoji su Nepalci malešni. Neka se uspenju. Ja ću dat lancune i intimele, javila se velikodušno Anka. Vinki je dalo u glavu -Imaš li i koju heklanu kuvertu od peršone i po za stavit svr’ smokve? -Iman iz dote! -Bleko plitka, plića od plitkog pijata! Ti bi jude poredala na cabla ko repce! Anka je umukla.
-Šator!, objavio je Paško rješenje. -Koji šator? -Šator šta mi ga je ostavio je Čeh František šta je vozio za agenciju ČEDOK. Nije moga platit litovanje i ostavio mi šator. Veliki, moglo bi se cilo Poglavarstvo smistit u njega, kamoli neće Nepalci i Makedonci. -A kondot? -Neka gnoje ispod smokava! -A banja? Di će se oprat? -Mogu u mene, ali da vi dvi plaćate vodu!, ponudio je velikodušno. Dogovor je pao. Sa šatorom je bilo ovako…
Rodrigo i Mate Šterika bili su zaduženi za montiranje. Šator s natpisom ČEDOK bio je impozantne kvadrature. Problemi pri montiranju krenuli su s nosačima zarđalim od kupljenja vlage u Paškinoj konobi. Nakon trećeg pokušaja Rodrigu se učinilo da je konstrukcija stabilna. Zaboravio je da stabilnost ČEDOKA garantira Mizera pridržavajući suprotnu stranu. -Ne mogu bolan više! Jel’ mogu pušćat?, požalila se ruku otrnjenjih od osiguravanja konstrukcije. -Nou Mizera! Šatuor situejšn iz riski! -Hebo ti riski! Rizikujem ja svoje zdravlje!, bijesno je pustila ruke, pa je ČEDOK aterirao po glavama. Najgore je prošao Mate Šterika u pokušaju da improvizira rasvjetu krađom struje sa susjednog dalekovoda. Penzionirani zgobani električar opijezdio je od udara u drugi kantun. -Pogine čoek! Preseli se na Ahiret!, rasrkrivila se Mizera.
Da ga nezgoda nije upokojila, Mate je posvjedočio smantanim mrmljanjem -Nisan još! Nađite mi digo kap rakije da mi se cerkulacija izjednači s letrikon. Nakon što mu se ‘cerkulacija’ izjednačila, posao je bio završen. Vezan špagom o grane smokava ČEDOK se vinuo u ariju, a letrika žmirkavo titrala.
Makedoncima i Nepalcima je objašnjena situacija. Gazdarice su vratile dio plaćenog fita, a momci se uselili pod čador. Da im je bilo više nego dobro Vinku je obavijestio redarstvenik Kruno u ranu zoru. -Kruno mali kakvo je zlo?, išempjala se Vinka ugledavši ga pred vratima. -Oni vaši Nepalci i Ankini Makedonci učinili su veliki nered. -Šta su uradili ćaću im njiova? -Evo čitajte, pružio je policijsko izvješće. Slovkajući stavku po stavku minjala je kolure od blijedog do purpurno crvenog. -Vičući ometali mir. Aj neš ti. Anka zorom lupa po tapetima pa je ne apse! Slijedili su ozbiljniji delikti: upotreba opojnih sredstava pronađenih pri pretresu, paljenje vatre što je izazvalo otvoreni plamen na šatoru, pucanje u zrak oružjem bez dozvole, pokazivanje spolnih organa redarstvenim organima… -Ne mogu više! Kolpat će me! Di su sad? -Eno ih u postaji! Srićom da imaju dozvolu boravka. Inače bi nagrabusili. Ovako će proć s novčanom kaznom. Evo račun. Pozvali su se na Anku i vas da će te platit!
Pri izlasku iz postaje Vinka je lumbrelom lupala po kostima Nepalaca. Žrtve su stoički podnosili udarce mantrajući -Omm Mani…! -Dat ću ja vama i om-am -salam pa će te letit priko mula sve do Nepala!, nije imala razumijevanja za budističku mantru. Anka je za to vrijeme šistala Makedonce putem ubranom šibom -Ovo da sotona ode iz vas! Uništili ste me! -Izvini majko Anko! Ke ti zgotivime najdobar pindžur!, pokušavali su je odobrovoljiti. -Skuvat ću ja od vas živih i pinđur i ajvar!, ražestila se Anka.
Plaćena kazna je bila veća od fita. -Mi ne da nismo zaradile, nego smo kreditirale pola sezonske radne snage šta dolazi u Rvastku!, gorko je zaključila Vinka. -A šta ćeš sa sirotinjon, tužno je odvratila Anka. Nego di ćemo sad š njima? -Mere se sitila da ima kjuč od one ruine od kuće šta je prodaje Celestina iz Australije, pa nikako prodat. Tamo ćemo ih utrat!
Celestinina ruina nije vidila metlu ni bruškin barem 50 godina. Kondot je prekrivala plijesan, tumida je grizla za oči, kužinom su letali šišmiši. -Navistina je ubavo!, pohvalili su komfor Makedonci u strahu od deportacije. Nepalci su mirnodopski mantrali.
Mizera i Mere su očistile koliko su mogle. Mate je opet improvizirao letriku. Anka je donijela špiritjeru, Paško pretpotopni ventilator.
Sve je krenulo dobro. Inozemna radna snaga se primirila i pokajnički donosila dio zarađene dnevnice gazdaricama. No, vrag ne spava.
-Došla prijava od sanitarne inšpekcije, da ne mogu tute stat!, izvijestila je Vinka -Znan ja ko ih je prijavio! -Ko? -Ona guda Jube! Idita je na Celestinu šta joj nije tila prodat za male šolde kuću! -I šta ćemo sad? -Naši su puni posla, pa dolazi inšpekcija iz Splita.
Inšpekciju je kompletna ekipa poput ‘ultime gvardije’ čekala pola jutra pred vratima ruine. Prolaznici su zapitkivali koga čekaju, a Mere ih tjerala. Intrala je i ojača vremešnija cura s fasciklom pod mišicom. -Misusovo, prepoznala je Vinka -Lenka mala! Odaklen ti? Biće si se zaputila iz Splita babi donit cviće na grob. -To ću kasnije. Moram najprije nešto službeno. A koga vi tako zborno čekate? -Inšpekciju, majku joj njenu! -Ja san inšpekcija!, otkrila je Lenka. -Ti? Fala ti sveti Klemente!, prekrstila se Vinka -Onda je stvar riješena! Lenku, Makarku s radnim stažem splitskog inspektorata su brzo obrlatile. Najprije su je rasplakale uspomenama na pokojnu babu, pa nakusale Ankinim fritulama i zalile s po litre prošeka. Onda su je tako zamantanu činile da potpiše rješenje o uzornom sanitarnom stanju. Lenka je prije odlaska u Split ubila oko na kauču i ostavila šolde za platit mise pokojnoj joj babi. Situacija se u cijelosti povoljno razriješila.
-Sad još triba nać posal za moju Suzi i Ankinu Keti. Dosta je bilo tancanja po Beču. Ako misle naprid sa školon neka upregnu guzice i štogo zarade. Ajde vidi Mali ima li štogo sezonskoga posla, ali da je bokun fijenije i boje plaćeno, preporučila se Vinka. -Ne znam, ali ćemo se priporučit čitateljima da se jave ako štogo nađu!, odgovorio je autor i zaključio ovaj đir Kamarina. Pa dragi pratitelji kolumne, ako nađete što ‘fijenije’ sezonske rabote, ostavite kontakt u komentaru!
Piše: Marino Srzić
