Koliko god grubo zvučalo, bez cjenkanja nema dogovora. Posebno kada su u pitanju interesi i takujini. Isti je slučaj i s pobunom junaka Kamarina radi navodno lošeg tretmana od strane autora. Nakon što su pritisci naših ‘sindikalista’ na čelu sa šjorom Vinkom donekle popustili, činilo se da ima mjesta za dogovor. Poštena nagodba trebala bi popularne protagoniste Kamarina opet aktivirati u punom angažmanu.
Korak po korak, Vinka i Anka, Paško, Marta i Mere, odustali su od skupih vijađa i pečene janjetine, te pristali na izlet do obližnjeg Veprica, uz okrepu u obliku ‘čipi-čiks’ grickalica. Skromno! Nažalost, nagli porast temperature, omorina i vrućina, kobna za gerijatrijske dijagnoze, omela je dogovor.Jučer ujutro, jedno po jedno, Vinkina kumpanija pristigla je na makarsku pijacu. Prije kompletiranog okupljanja, prizentala se naravno šefica.
Zagaljene kotule, s najlon-dokoljenicama koje su joj krvnički stezale otečene gnjate, sjedila je na zidiću kraj sakristije Svetog Marka. Sopćući od vrućine i tuta-forca mašući se ventulom s logotipom jednog trgovačkog lanca, odmah se krenula pravdati -Gledaš mi ovu ventulu od kartuna? Iman ja doma pravu s držalom od madre-perle, s nacrtanon Venecijon i prošivenu merlom, ali mi je grijota za pijacu trošit! Onda se osvrnula na stajling -Morala san obuć ovu široku kotulu od cica, jer mi boje cirkuliše arija za donje pode!
Nije izostavila ni fatalne dokoljenice -Ovo san ih stavila jer iman velike kale, pa da mi ih bičve stisnu. Jedino tako mogu noge uć u šandale!, pokazala je prstom na stopala. -U one male šta čini fedikuru nikad doč na red! A morala bi se i defilisat! Ne mogu ić po svitu s runjavin nogama ko Kingo Kongo!, opravdala je izostavljenu sezonsku depilaciju i pedikuru.
Iz sakristije je naglo izletio župnik, pa je brzinom svjetlosti kalala suknju, hitro izvadila priručnu krunicu iz borše i nježno zacijukala. -Fajen Isus velečasni! Evo ja mrvu stala odmorit, pa se sitila izmolit baren jednu deseticu za mir u svitu! -Vazda budi! Tako to rade prave vjernice!, pohvalio je župnik i krenuo svojim putem -Puno je fijen i učen ovi mladi pop!, pohvalila je don Juru i nastavila -Evo čekan da mi jedna šta drži svoj OFEGE donese friških jaja! Naručila san dvi duzine! Di ćeš ti? Na posal!, kao i uvijek je sama pitala i sama odgovorila.
-A di su drugi? -Sad će! Nije ovo njiova ura za pijacu, ali se suboton tute nađemo. Ajde pričekaj ih sa mnom. Sidi, zapali španjulet! Autor je po naredbi sjeo i aktivirao električnu cigaretu. -Boje bi ti bilo zamotat pravu škiju. Ja san zakjučila da od te električne uđe struja u možđane pa ti se istančaju živci i odeš na kvasinu. Brzo ćeš počet i strič ušima i kosiricon od te struje, iznijela je svoju teoriju o štetnosti takvog konzumiranja nikotina.
Ubrzo je počela poimenično ogovarat kumpaniju. -Inače ti škrta Marta iđe na pijacu kasnije, jer uvik neko spusti cinu da brže ode doma. Anki triba dvi ure nako smantanoj da se spremi, ko da iđe na veliku misu, a ne u spizu. Mere škivaje da ne vidi jednu s kojon je u svađi, jer je zakinila na balanci. Smirila je u glavu, pa se boji da joj ne vrati. Paško se boji da ne intra Mirka sa Zadvarja, jer mu je jedne prilike uvatio ženu za guzicu. Dobro da ga čovik nije usmrtio. Pu!, pljucnula je s gađenjem -Paško jarčina! Taman ih je sve izogovarala kad se pojavio baš Paško. Brzo je privoltala izričaj -Di si Paško prijateju!, srdačno ga je pozdravila. Ubrzo se dolibila i truntava Anka, šunjava Marta i žvelta Mere.
Vinka je naredila -Čekaj nas di smo te ostavili! Iđemo u provištu, razmiljeli su se po pijaci. Uz Vinku s punom boršom i Martu s polupraznim saketićem i ostatak je obavio kupovinu, pa im se prohtjela kava. -Ajde mali, najmlađi si! Skoči ti po kavu, pa ćemo je tute popit. Ima bave za mrvu se razladit! ‘Mali’ se zaletio do kale i vratio s gvantijerom punom vrućih čikara.
Mere Općinska se uvatila za takujin- Ja častin! Danas je 60 godina da je guda Ivanica, šta nan je smakla pivca, jer da je budi zoron kad zakukuriče, slomila nogu. To uvik slavin. Svi su u čast slomivene noge pokojne Ivanice i smaknutog pivca, počeli s guštom srkati kavu.
-Nema do naše pijace, kazala je Anka s uzdahom nostalgije. -Još kad bi judima metnili tende i lumbreline kako Bog zapovida!, nadometnula je Mere. -A sića li se ko kad su Ane Jerinica i Kate Buke prodavale doli na Kačiću?, javio se Paško. Dovoljno stari, a vijuga nenačetih kroničnim rebambitusom, svi su se sjetili dana ranog djetinjstva.
Na kampanelu je otkucala puna ura, palo im je na pamet da moraju spremati ručak i naglo su se ustali. Na kraju je Vinka dala smjernice za nastavak današnje kolumne -Ajde štogo izvadi iz škafeta o našoj staroj pijaci, pa ćemo se čut za dogovorit šta ćemo daje! I autor je tako iz škafeta izvadio jednu od uspomena sa stare pijace….
Na ondašnjoj makarskoj tržnici, smještenoj pri dnu Kačićevog trga, tik ispod đardina, vladala je živost i neprestano brontulanje, parlatanje i skandali u opsegu od sitnih svađa do ozbiljnijih fizičkih obračuna. Mada je okružje bilo u neskladu s interesom za praćenje dnevnog tiska, zanimanje za štampu je na pijaci bilo veliko. To što se na red za novine čekalo po kavanama i čitovnicama, uobičajena je stvar. Ali zašto baš takva pozornost na pijaci, u krugu nepismenih kupravendi, koje premda bez klasične edukacije, nisi mogao prevariti na balanci.
O ‘čitalačkim klubovima’ oko tola, sjećajući se mladih dana, pričala je autoru Marica J., kćerka svojevrsne ‘boss-kupravedne’ Ane. Ispričano je na antikom kazetofonu marke Grundig snimljeno i kasnije zapisano. Ovako je zborila Marica -Mater bi s kolengicama skupjala u lateni potić munite, sitnih šoldi, pa bi me poslali kupit novine u Špira Klarića. Onda bi se liti u gluvu uru, kad ne bi bilo mušterija sve kupravende sabrale ispod najveće tende da ih ne zamanta sunce.
Sile bi na bančiće, zagalile fuštane i ventulavale se. Ja san im čitala, jer ih je većina bila nepismena. Neke su se samo znale potpisat, a to su naučile da ne bi stavjale križ na kartu od poreza, jer bi in se onda rugali da su ‘križarice’. Najviše bi ih zanimalo ima li štogo da se tiče naše pijace.
Ako bi bila koja pohvala, uzmimo: ‘Bogat izbor friškog voća na makarskoj pijaci’, onda bi govorile –Ko je to napisa? Je li Jako Ravlić Raganov? Ruka mu se pozlatila, pravi je patriot! Ali ako bi bilo kakvoga kritikovanja, ja bi ni kriva ni dužna dobila po bekini. Tako sam jedanput počela čitat, a ne bi da san prije vidila šta daje piše. Imam još izrizano iz štampe. Evo ti na čitaj! Pružila je požutjeli članak iz Jadranskog glasnika. Tamo je pisalo: ‘Nekad na glasu makarske gostione, ovo su ljeto razočarale. Kuhari nisu tome krivi, već loša roba s tezgi.
Naručih uz ribu najobičniju blitvu, no to nije bila blitva, već suha sparušena trava. Potužismo se, ali gazda se kleo da ju je kupio u piljarice od povjerenja, izvjesne Ane, koja mu je uvelu robu pod veliku cijenu podvalila!’- E tu je mora mater popijezdila i vako oplela, sjećala se Marica -Je li to pisa oni mali Raganov, dabogda da ijo suve ošebjadi, a ne moje friške blitve do smrti! Izdajnik grada svoga! Britvulin će radit kad drugi put prođe kraj mene! Mater je klela i klepnila me po ćiverici ko da san ja kriva! Onda se uplela Kate, juta materina neprijatejica.
–Neka! Dobro ti je napisa! Prodaješ gnjilo pod friško! Bravo mali Raganov! Ja san ondak u straju promucala -Evo ima i vas teta Kate. –Čitaj!, naredila je. U nastavku članka je stajalo: ‘Razočaranje je bilo još veće kada dobih za desert jabučni-štrudl. To unutra ne bijahu jabuke već nešto poput piljevine. Valjda najgora jabuka koju ću u životu okusiti! A nabavljene su kod Kate, čija je roba na visokoj cijeni. Čisto varanje mušterija.’
–O dabogda da ti jabuka u grkjanu zastala mali Raganu! Ja ću ti prisudit! U ćunku ću ti jabuku utrat dok očima ne zabiliš!, pomanitala je Kate. –Neka!, sad se naslađivala moja mater. –Tumidave si ih od Ćozota Talijana šta prodaju po barkama iz Splita donila!
I taman su se tile uvatit za kose, kad sam nastavila. –Aj čitaj daje, kazala je Marica… ‘Kako bi Makarska održala svoj ugled, valja stanje na tržnici pod hitno dovesti u red, a protiv ovih dviju piljarica pokrenuti tužbu da nam čast ne bi kaljali!’ -Onda su se mater i Kate odma izmirile i zaklele da će ga tužit za uvridu, ali se nijedan advokat toga nije tio privatit. Ravlić je bio na službi u Splitu i sve je palo u vodu. Ja sam to kasnije pričala Tihani, ćeri pok. prof. Ravlića, a ona se smijala ko manita i kazala kako joj je ža šta je pape umra, a da nije za to dozna, jer bi odma o tome napisa jednu ala komediju-štoriju!
Eto, tako smo evocirali živopisnu uspomenu na staru pijacu. Današnja tržnica svakako ima svojih, modernijih fjaba, no sterilni šoping centri sigurno nemaju ništa osim trke za sniženom cijenom precijenjenih artikala i dugih redova pred kasom. Zato sačuvajmo pijacu!
Popodne se na ekranu zvonećeg mobitela pojavilo Vinkino ime -Aj dođi! Svi su u mene! Učinila san paradižot od onih friških jaja šta san ih jutros kupila. Dođi nećeš falit! Mrtvi bi ga jio! Mrtvi možda i ne bi mogli, ali autor je repetirao treću porciju nenadmašnog paradižota. -To je zato šta su jaja friška, odgovarala je domaćica na komplimente -I jer bilance tučen žicon, a ne mikseron i ne stavjan svaki keks nego ševojade i vadin u pravo vrime tučeni snig iz mlika i dodan u žumanjce nešto šta van neću odat…, nastavljala je niz preporuka za savršeni paradižot.
Gosti su ispraznili terinu veličine kajina. Marti je došlo slabo, jer tako kripno dugo nije blagovala. Na rastanku je domaćica rekla. -A u drugon Kamarinu o prvon banjanju ove godine! -Kakvom banjanju, sumnjičavo je zapitao autor. -Iđemo ako bude lipo vrime na svetoga Antu na plažu i ti ćeš s nama!
Da će izvještaj s prvog banja biti zanimljiv autor ne sumnja, no usput se i preporučuje svetom Anti da ga zaštiti od svih komplikacija koje su s Vinkinom kumpanijom zagarantirane!
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
