Prema znamenitom filmu Akira Kurosawe, ‘rašomon’ označava situaciju u kojoj se ne može doznati prava istina o nekom događaju, jer svaki svjedok ima svoje viđenje o onome što se zaista dogodilo.
I sad se pitate kako je to rašomon našao mjesto u Kamarinu? Evo ovako…
Ni ovog tjedna nije izostao Vinkin alarmantni poziv. -Vinka tute! Velike se stvari događaju, a ti sidiš ko taftina u bibjoteku i ništa ne poduzimaš!, krenula je oštro. -Šta se dogodilo? -Dogodilo se to da je Mere Općinska viđena u Fratarski đardin sa jednin muškin u vrlo komplikovanom stanju! -Ne razumim vas ništa! -En ti tvoje libre u koje buljiš kad ne razumiš!, dalo joj je u glavu -Dođi u mene šta prije, doć će i oni! Tko su ‘oni’ bilo je suvišno pitati. -Prije da si vamo nego tamo!, ultimativno je naredila i prekinula vezu.
Za živo čudo Vinkina vrata se nisu otvarala ni nakon upornog zvonjenja i cimanja kvakom- manicom. Onda se s kata poviše začula Anka. -Aj gori! Tute smo u mene! -Šta je reč da ste ovde?, zapitao je autor okupljenu ekipu ovoga puta bez Mere
-Maštrapani!, kazala je Vinka depresivno -Cilu četu maštrapana san jutros uvatila kako mi lizu ispod lavela! -Ma da si ti koja plisa, nego nako redna i čista, pa maštrapani!, sažalno je kazala Marta. -Eto! Zamisli da san umrla, pa se judi došli žalovat, a maštrapani lizu po tlevu! Cili bi me grad ogovara! -Hebe te se šta bi te ogovara kad bi već otegla papke!, praktično je primijetio Paško. -Onda san uzela jedan najžešći otrov u poljuprivrednu zadrugu i nasula sve kantune po kući. Da uđeš sad u mene upa bi monumentalno u duboku komu. Moji su otišli spavat u nevistine rodice, a ja ću stat u Anke dok ih ne potamanim!
I dalje bi nastavila o ofenzivnoj borbi s neprijateljskim zdrugom maštrapana, da je autor nije prekinuo. -Nego šta je s Merom? Svi su reagirali istovremeno s vlastitim verzijama, pa se iz kakofonije koja je nastala moglo samo razabrati dva pojma; Fratarski đardin i nepoznati tip.
-Fermajte!, podviknula je Vinka. -Šta ti mali misliš odo tome? -A šta ću mislit kad ništa ne razumim. To je pravi rašomon! -Kako ti znaš ime od toga čovika?, sumnjičavo je upitala Anka -Kako si reka da se zove Anšomon? -Ja san zna jednoga sličnoga imena šta je sa mnom navigava. Ne znan odakle je bio ali se tako nikako zva, čini mi se Rapašon. Zva san ga Demežon jer je moga puno salit u se!, sjetio se Paško nekog davnog kumpanjona s navigavanja. -Kakvi te Ramašon spopa, javila se Vinka -Šta je to? -To je po jednom filmu od Kurosave, radi se o… Pokušaj objašnjenja grubo je prekinut. -Mi o ozbiljnim stvarima, a ti o Kurcosavi! Kako te nije sram prid starin čejadima bit tako grez!, napala je Vinka i obratila nazočnima. -Svak će reč šta je vidio, a mali će odo toga zakjučit o čemu je rič! On je najučeniji!, rekla je pomirljivo.
Krenulo je sa svjedočenjem o viđenom događaju. Prvi krunski svjedok je bila Marta. -Ja san se to jutro ranije digla. Noć prije su neki tamburali. Bila je fešta i velika graja, pa nisan mogla usnit. -Nemoj nas infločavat. To je bila Ribarska noć i skupilo se puno svita i išla si vidit je li ostala koja boca prije nego šta je pokupi Komunalac za reportažu!, razotkrio je Paško.
-Ne reče se reportaža, nego recoklaža, ispravila ga je Marta i nastavila -Ja to ne skupjan boce za sebe, nego za jednu misiju u Afriku šta rade bunare za žedne crnčiće, opravdala se humanitarnim motivom. -Nema govora!, udrila joj je kontru Anka -Prodaš boce, pa kupiš mortadele sa maslinama. -Kad volin mortadelu s maslinama, odala se Marta -Skupila san skoro pun saket boca, pa sila mrvu pridanit na šentadu, kad vidin sa druge bande na drugu klupu našu Meru s jednin čovikon. Mlad čovik, roba do 70 godina. Brzo san se sakrila šoto zelenila da me ne vidi. -I šta su radili?, bio je nestrpljiv autor umoran nakon dugog uvoda s bocama, afričkim bunarima i mortadelom s maslinama. -Ništo su dugo objašnjavali jedno drugome, onda joj je on da neki dokumenat i penkalu, a ona je potpisala. Daje nisan ništa mogla vidit, jer me uvatio kašalj i bilo me straj da me ne otkriju.
-I šta vi teta Marta od svega šta ste vidili zaključujete? -Ja zakjučujen da je ona tome čoviku prodala zemju, šta je priotela rodici Antici. Potplatila je jednu sa katastra da okida stranicu di se i Antica spominje ko suvlasnica i prisuđeno je u Merinu korist. Oti dokument šta je potpisala je sigurno kupoprodajni ugovor!, završila je iskaz Marta.
‘Mali’ se uživio u ulogu suca i svečano najavio -Neka pristupi slijedeći svjedok! -Nije jedan svidok nego dva, a to smo ja i Vinka, digla se sa katrige Anka iz poštovanja prema pravosudnom sustavu. Zadigla je veštu ispod koje su se pokazale noge urešene natečenim venama -Eto zašto smo išle na Osejavu i kad se vraćale vidile Meru s njenim jubavnikom!, izbiflala je uzbuđeno.
Za preciznije objašnjenje javila se Vinka. -Anka ima muka sa venama koje iđu od podanka sve gori do bedara. A za vene je najboje more. Ne smi se kupat dok su vakve vručine da je ne bi kolpalo, pa me molila da joj pomognem donit sa Osejave dvi plastične demežane mora od 10 litara. Uputile smo se oko pet i po. -To onda kući nalijen u kadu pa se točam, objasnila je morsku terapiju Anka. -I ne bi se tako dugo zadržale da se ona nako smotana nije oklizla i pala u more, nadopunila je iskaz Vinka -Kad se mrvu prosušila naprtile smo se demejanama i uputile doma priko đardina. Kad tamo Mere sa svojin korteđantom! Brzo smo čučnule iza jedne dalje šentade da nas ne vidi. -Kako ste znali da su u korteđasnko -ljubavničkom odnosu? -To bi i maniti vidio! Ona leži nauznak priko klupe, a on joj rukama stišće tabane i gnjate! Anka se na spomen fizičkog kontakta kolegice Mere s nepoznatim tipom zapeškerila i dahčući nastavila
-Ko zna šta bi sve još vidile da nije naletio Boni! -Koji sad Boni?, zbunio se ‘sudac’. -Oni pas od Vice šta je bio poslovođa u Primorje. Uvik mu uteče iz dvora i okolo šunja, otkrila je Vinka Bonijev identitet. -Uzvrtio se oko nas i taman da će zalajat, a mi brzo puzeć skoro do Marinete. Da nas je ko vidio reka bi da smo prominile viru i da klanjamo!, na brzinu se prekrstila. -Znači vi mislite da je Mere imala tajni susret u đardinu s ljubavnikom? -Nego šta je! Milova je po tabanima i liza joj po gnjatima! Šta će joj onda bit nego jubavnik?! Nije ispovidnik!, zlobno se zacerekala Vinka.
-A šta vi imate za svjedočit barba Paško. -Ja iman svidočit da san intra to jutro radi začepjenosti!, spremno je počeo s iskazom. -Kako začepljenosti?! -Tako šta nisan bio već pet dana na stranu! Ima san začepjenje, štitikecu! Kako to kažu stručno? Apstrakcija? -Nije apstrakcija, nego opstipacija, ispravila ga je Marta. Nastavio je -Popio san čišćenje, ali za đavla. Muke velike. Onda san se rano diga da mrvu proodam i da mi proradi donji trat. Oša pa priko đardina da ću priko stadiona, kad tamo Mere i jedan sujmnjivi tip. Sakrio san se iza one fontane i sve potajice gleda i sluša. -I šta ste vidili i čuli? -Vidio san kako joj on daje jednu crnu kutiju i čuo kako kaže. -Možete me isplatiti priko računa. Ona mu je odgovorila -Nemajte brige uplatit ću van ko li sutra! Šta su daje govorili ne znam, jer mi je u ti momenat proradilo čišćenje i skaka san do doma visje od Blanke Vlašić da prispijen na kondot. -I jesi prispio?, bila je kurijoža Anka. Paško nije ništa odgovorio.
‘Sudac’ je zatražio očitovanje -Znači vi ne mislite da je tu bila riječ ni o kupoprodajnom ugovoru ni o bludnim radnjama? -Ja san siguran da je tute bila rič o drogi i da joj oti čovik isporučio drogu u škatulu i da su se dogovorili za plaćanje. -To je ozbiljna optužba! -Kakva je takva je, ali ja san siguran da je to športska droga, jer kako bi Mere nako trčala ko divokoza, a mi drugi istih godina jedva lizemo!
Očitovanja su bila završena. Ispred Vinkinog stana okupiranog maštrapanima u tom se trenutku začulo -Vinkaaa, di si? Otvori! Ja san Mere, nisu dušmani! Ekipa se uskonfjužunala čuvši sumnjivo lice, Anka je hitro skočila i pozvala je gore. Čim je ušla krenulo je s rafalnom paljbom. -Prodaješ tuđu zemju, sram te bilo!, kričala je Marta. -U kurbe si se dala u tim godinama grišnice! U pakal ćeš!, prijetile su joj Vinka i Anka. -Drogišeš se!, zabrundao je Paško.
-Jeste li vi od zore na bičerinima?!, zblanila se optužena -Koja zemja, kakvo kurbanje, ko se drogiše? -Mali ti joj sve protumači!, naredila je šefica. ‘Mali’ je predočio cijeli tijek procesa. Onda je Mere dala iscrpno objašnjenje.
– Mislite da vas nisan sinjala? Tebi san Marta prvo ugledala saket s bocama, a onda san ti pripoznala kašalj. Vas dvi, pokazala je prstom na Anku i Vinku -Otkrila san kad vas je Boni njušio, a onda vidila kako lizete put Marinete. Ti si Paško opalio takvi itac da je zasmrdilo gore nego da se otvorila fonja, a onda si odlepura da te samo slipi ne bi vidio, a gluvi čuo.
Špijunsko djelovanje kumpanije je bilo razotkriveno, pa su svi posramljeno zašutjeli. ‘Sudac’ je razbio opći tajac.
-A bi li nam rekli šta se u stvari dogodilo? -Dašta bi! Ko bi izdura s vama. Ne bi mi dali mira do kraja života. Bilo je vako, počela je Mere -Mene već duže vrime nemilo bole tabani. Onda san čula da jedan poznati likar, naš čovik koji radi u Švicarsku, lituje u Makarskoj. On je baš špecijalista za tabane. Molila san ga da me primi. Nije ima vrimena, ali se sažalio i poručio da se možemo vidit drugo jutro šta ranije, jer da hitno mora prikinit odmor. Auto mu je bilo na parkiralištu od fratara i čim je završio sa mnom ukrca se za na put. -A šta te takava po nogama?, podigla je obrvu Vinka -Da mi prigleda tabane. Neće me takavat po grkjanu kad me bole tabani! -A šta si potpisivala?, uskočila je Marta -Pisala san mu moju adresu da mi pošalje likarije iz Švicarske. -A šta ti je prida u onu crnu kutiju?, pokušao je uhvatiti u laži Paško. -Aparat za masiranje tabana na struju, već mi pomaže!
Tužitelji su bili pobijeni čvrstim dokazima. -Hebi ga!, ništa od škandala!, promrmljao je razočarano Paško. -Ja iđen vidit šta mi je s maštrapanima, digla se Vinka. – Ispet ću van palačinke, iman i lipe domaće marmelade pa ćemo motat!, ponudila se Anka. -Je li marmelada od kivija?, oblizala se Marta. -Nije nego mišana od kaula i žutinice!, bijesno je odgovorila Anka i krenula mutiti smjesu za bacit na tavu. Rašomon je uspješno raspetljan uz brdo slasnih palačinki.
Što se tiče Kamarina, tu mjesta rašomonu nema. Kako ga god tumačili i koga god u štorijicama prepoznali biti ćete u pravu. Što se tiče rašomonskih enigmi na razini viših instanci, tu smo kako god okrenete, kao što bi šjora Vinka rekla, da prostite -Nahebali!
Piše Marino Srzić
