U kanpu već odavno leže u ‘podzemnim garsonijerama’, oni koji su poznavali Bepu Maćanu. Da je nisu često spominjali, a redar Kamarina zapametio, sada nitko ne bi znao za njenu proročansku misao: ‘Voda, škovace i rebambivena starost- takujinu će našem donit radost!’.
Bepi Maćanoj nije bila maćana samo traversa. Po mišljenju javnog mnijenja bili su joj maćani i možđani. Svjedoci smo da Bepe ipak nije bila skroz smantana. Današnjica potvrđuje kako je bila pravi vizionar. Voda je infentana, prijete otrovne škovace, a smještaj dementnih po ustanovama, postao je biznis koji zaista nekim ‘takujinima donosi radost’. Baš kako je Bepe predvidjela.
Naša kumpanija mogla je već odavno mahati faculetićima s ponistara makarske Bazane. No, ne daju se oni u ustanove sve da im i Putin zaprijeti dronovima. Ipak, sasvim lagani rebambitus nije ih zaobišao.
Anka je nakon višemjesečnog traženja konačno našla brošuru s Marijanskog kongresa u Solinu iz 1976. u zamrzivaču, uredno spakiranu s pilećim prsima.
Vinka je umjesto kremom za jačanje vlasišta utrljala u tjeme pola tube Tigrove masti, te ruvinjala i ono bokun repeja vlasi koje su se još dobro držale.
Paško je na tavi umjesto friških gavuna za marendin pofrigao odstajale srdele spremne za ješku, te fasovao žešći proljev.
Mere je pomiješala škatule s ljekovima, pa se umjesto sredstva za kondiciju nagutala tabletama za kalavanje tlaka i afanala nakon jutarnjeg treninga.
Marta je pobrkala kontejnere za deponiranje ’embalaže’, te od trgovačkog centra traži povrat PVC-blaga.
No, to sve nije ništa prema slučaju Mandine Karabinke, friške Paškine supružnice. Istina oženio je iz čistog interesa. Planirano proširenje velikog Mandinog stana treba krenuti na jesen. Operacija će donijeti profit, no do tada valja izdurati. Izdurati s Mandinom nije pljuni pa prilipi. To je danonoćna muka duša iz purgatorija.
Paško se pokazao brižnim. Kokolaje Karabinku ko momak curu na prvom korteđavanju. Njezi su se pridružili i ostali iz ekipe.
-Mandina zasila si! Ostat ćeš ležeća. Ko će te onda privrćat?, pokušala je animirati Vinka. -Ko se ogreba od moj stan, taj će me i ašestit!, odbrusila joj je stara -Ja se iz hotelje ne dižen! Naodala sam se dosta po šumama i gorama naše zemje ponosne!, petala joj je roge.
Onda je Vinka zvala, a koga drugoga nego autora. -Mali! Vinka tute! Triba pod kitno jedan dobar fižoterpeut za dignit Karabinku na noge! Imaš li koga? Mali je shvatio da treba naći fizioterapeuta. Terapeutkinja je ubrzo krenula s poslom. Terapiju je nadgledala kompletna ekipa.
-Ajmo gospođo Mandina! Desnu ruku u vis gori, pa probajte dizat noge, strpljivo je krenula terapeutkinja. Karabinka nije bila spremna na suradnju -Prvo i prvo ja nisan gospođa nego drugarica! Drugo neću dizat desnu ruku uzgor, jer je to fašistički pozdrav! A treće kako te nije sram da mi govoriš da dižen noge! Diži ih ti sa svojin jaranima, a mene poštenu ostavi na miru! Angažman terapeuta bio je brzo okončan.
Rehabilitaciju je preuzela športski orijentirana Mere. -Ajde Mande! Movi se! Gledaj vako ko ja!, prezentirala je vježbu u najnovijoj športskoj opremi. -Neću! Neman se za koga movit! Berekinastoj Vinki je nešto palo napamet.
-Kako nemaš za koga? Ove su godine tebe izabrali za nosit Titovu štafetu. Mande se zamislila -Neću tu opštinsku štafetu šta može nosit svaka šuša! -Ne opštinsku. Nego pravu!, preuzeo je igru Paško. -Pravu, pravcatu! Pridat ćeš je maršalu! -Kako ću mu je pridat kad se prava trči u Beogradu, a mi smo š njima zaratili! -Dolazi on bolan u Makarsku! Jest babe mi!, prihvatila je Mizera -Evo mene angažovali da pečem burek za omladince! -A di će bit bina?, i dalje je bila sumnjičava. -Na Kačiću! Na šimatorju!, dosjetila se Marta. -Misusovo sveto!, prekrstila se brzinski Anka.
-Neće dat popi!, nije još nasjela Mande -Oće sad je sve komunizam! -Nije komunizam nego ekumenizam!, izgubio je živce autor. -Muči ne govori ništa samo da makne guzicu s hotelje!, šapnula je Vinka.
Karabinka se naglo ustala, lagano zateturala i upitala -Koje vižbe moran činit da buden pronto za trčat štafetu?
Krenula je vježbati tako srčano da su je morali fermat zbog opasnosti od udara možđanog kulpa. Opet su je posjeli. Anka joj je salila u grkljan friško ištrukani limun s po kile cukra.
Vježbe su napredovale, a Mande ih je morila. -Kad će više 25. maja? -Još do koji dan! Moraš se pripremit da budeš u formi! Brzo je napredovala. Počela je već šetat po tinelu i činit skalu po skalu do portuna. U rekordnom roku bila je spremna ne samo za štafetu, nego i za gerijatrijsku Olimpijadu.
-Šta smo ovo napravili! Budila me noćas da joj pokažen činit sklelove i naredila da kupin triko za gimnasticirat, žalio se Paško -Ako ovako nastavi, ona će vam do koji dan činit tombule po kali! Ko viverica skače!, zabrinula se Anka.
-Mene mis Karabin Mendi pitala jesam ja gost from nesvrstane bratska kantri? Šta ja reći?, zabrinuo se Rodrigo. -Reci da jesi i da nosiš na dar maršalu poklon od bratskog naroda Filipina, kazala je Vinka. -Koji ja njoj prezent poklon maršal dati! -Hebe me se! Možeš reć i žirafu! -Nou điraf u Filipin! -Nema veze! Samo neka se smiri! -Ok!, složio se Filipinac.
Jučer, ranim jutrom nazvao je Paško. -Utekla je! -Ko? -Kako ko? Moja pokojna baba Paškva!, nervozno je odvratio -Mandina! Nestala je, nema je, izvitrila je! -Jeste javili drugima? -Evo ih tute oko mene! Dođi da se dogovorimo šta ćemo!
Autor je odmah predložio poziv policiji i HGSS-u. -Niti čut! Rastrubit će i bit će skandala. Optužit će me da nisam pazio na rebambivenu suprugu!, usprotivio se Paško. Vinka je potvrdila -Nikoga do sutra zvat! Sist će nam za vrat socijalna inšpekcija i zakjučit da je Paško oženio iz interesa! -A nije nego iz mladenačke jubavi, otrovno se nacerila Mere. -Ti čini kuco!, začepila je šefica -Sad na parove razbroj se i svak na svoju bandu u potragu! Za uru vrimena svi na zborno misto sa terenskin izvejštajen! Ja i Paško ostajemo tute ako se slučajno prizenta.
Ekipa se razbila u izviđačke grupe i krenula u potragu. U zakazano vrijeme sastali su se u štabu s rezultatima istrage. Krenulo je s raportima. Počeli su Rodrigo i Mizera.
-Meni Gordana s pijac, na najbolji štand sa domaća roba rekla da mis Mendi uzela puno fruts zalihe od voće za marš on d Biokovo mauntin. -Koji marš jadan ti san! To se opet uputila u partizane, zakukao je Paško. -Jes vala nahebasmo! Izginit će! Što je nisi bolje pazio Paško baksuze!, javila se Mizera.
-Neće daje od Vrpoja!, rekla je Mere -Vidila je ćer od Ane Kapunjere kako gazja kalom. Pitala je di se uputila, a ona će ti njoj -Evo iđen u Lenke Šimicine. Došla joj roba iz Trsta. Pazarit ću jednu modernu kotulu od đerseja i bilu bjuzu na kamofe. Trčen štafetu, pa da ne dođen prid maršala ko štraca! Tako joj je rekla!
Nastavila je Anka. -Vidila je i moja rodica Štefe kako skreće put rive dočekat dva mornara da je prate dok trče štafetu da se ne bi poklizla niz kongule na Kačiću. -Ne mogu prid maršala žginganoga gnjata! To joj je kazala.
-A ja san srila onoga iz Komunalnog šta kupi plastiku. Rekla mu je kako iđe do apoteke uzest pilule kontra orjanja u crivima, da joj se ne desi da u najsvečanijem momentu prid binom mora kitno na kondot!, izvijestila je Marta.
Napetost u zraku svakim se satom povećavala. -Ako ne dođe do osan uri triba dignit alarum i angažovat policiju, zaključila je šefica. -Ajmo pričekat do deset. Smistit će je na psikijatriju, a još nije potpisla teštamenat, poplašio se Paško.
Oko sedam se iz vanka začula muzika. Glazbari su slavili 200.-ti rođendan. -Ajmo ih slušat, a ne ovde ćamit, predložio je autor. Složili su se.
Glazbari -veterani dirnuli su kumpaniju. -Vako su svirali kad je partio vapor za vodit vojake pod levu!, sjetio se Paško. -Bog in da zdravje! Vele ti su naših ispratili sa posmrtnom marčon-funebrom u grob, cmizdrila je Anka -Nema više toga! Brzo će počet puščat one di-đojove na sprovodima. -Eno je!, prekinula je Mere -Eno Mandine iza one debele u pupliku. Ugledana je samo na trenutak, pa opet nestala ko da na nogama ima instalirane balinjere za karet. Sad je ipak bilo lakše. Živa je i vrti se negdje u masi. Primijećena je opet u dvoru galerije pred otvaranje izložbe, pa opet kraj sjedišta Gradske glazbe. Svaki put bi nestala kao da je Supermen koji burdižaje makarskim nebom. Konačno je razotkrivena na Marineti.
Ingordo je ubacivala zalogaje gulaša u pešnje, usput mumljajući -Di ste vi? Cili dan vas tražin! Evo jiden drugi pijat gulaša. Ko cukar je. Nije od govedine nego od jelena i sina mu Bambija. Ajde kušajte i vi! Kumpanija je odahnula.
-Momak!, zazvala je iznenada mladog trubača -Ajde zatrumbetaj za mene jednu našu! Momak je razdragano ponudio -Koju će te teta? -Ajme!, pao je mrak na oči Vinki -Sad će naručit Internacionalu i učinit skandal! No, nije. Neočekivano je na iznenađenje kumpaniije naručila -Rvatsku! Ajde onu ‘Mi smo garda rvatska’! -U Ime Oca i Sina i Duva…, prekrstila se Anka.
Nakon pete ispijene bire konačno se nekako dala deportirati doma.
-Šta je ovo s njome? Izašla ko juta revolucionarka, a vratila se žešća od Tomsona?, zapitala se Vinka. Marta se dosjetila. -Na odmor je došla unuka od suside Jelenke. Mala špecijalizira psikijatriju u Njemačku. Sad ću je zamolit da je dođe prigledat!
Mlada doktorica je dugo provjeravala Mandinino stanje, pa izvijestila nazočne. -Ovo je tipičan primjer uznapredovale demencije i naznaka alzheimerove bolesti. Danas može bit pobožna katolkinja, a sutra tražit da je uspostavite vezu sa talibanima. S njom morate pažljivo i bez kontriranja. Nema drugog lijeka, zaključila je psihijatrica. -Kako će mi onda potpisat teštamenat, zabrinuo se Paško. -Ne znam. Uhvatite lucidni momenat. -O kojoj Luci govori?, nije bilo jasno Anki. -Muči bleko!, prekinula je Vinka.
-Paškooo!, gromko je zaorjala Mandina. -Kaži dušo, falšo joj je zatepao friški supružnik. -Ja oću svirat u glazbu. Oću udarat u pijate. Da si mi ih odma sutra kupio. Ne one poklopce od teča, nego prave kakve imaju u našu Glazbu. I pitaj meštra kad su prve probe da zna planirat.
Eto neka je na znanje meštru-kapelniku Škarici da dogodine na 201. godišnjici može očekivati pojačanje. Mandina će do tada udarat u pijate bolje od člana filharmonije.
‘Kad zasvira naša Glazba tad se trese gora, Trube im zaore od Veprica do Vruje, tu milinu i lipost i Bog na nebu čuje!’ Uz davne stihove starog Makaranina Milete, našim glazbarima još jednom -Živili!
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album