Sveti je Ilija zakasnio samo jedan dan. Pridjevak Gromovnik nije opravdao na spomendan 20.srpnja, no da s njime nema ‘zafrkancije’, dokazao je dan poslije. Opomenuo je Makarane ‘za grije davne i svagdanje’ preciznim udarom posred Osejave. Srećom da su naši žvelti vatrogasci hitro intervenirali i zatrli oganj prije nego što se rasplamsao. Omiljeni poluotok oko kojeg se inače lome politička i interesna koplja tako se škapulao. No, Vinka, Anka i Marta nisu se škapulale. Ne bojte se! Još su žive. Eno ih doma premda malo ruvinjane i malo više oparentane.
Grom kao da je udario i autora kada mu je mobitelom priopćena dramatična vijest. S kampanela je taman otkucavala ponoć kad se javila Mere i šćeto-neto referirala -Grom opaučio po njima trima, a ti doma nanaš ko janje. Kako moreš bit takvi! -Koga grom? -Vinku, Anku i Martu! -Kako? -Tako! Zarad šemizea, štramca za peršona i po posteju i psihu! -Ništa vas ne razumim! Kako su one? -Nikako! Borimo in se za život! -Di? Na Hitnoj? -Nije na Kitnoj, nego u Vinkinom tinelu. Aj’ dođi dat ruke!, izrecitirala je i prekinula vezu.
Na putu do štaba kumpanije Mali je pokušao analizirati priopćene podatke, ali od toga ništa. Kakve veze ima jedan madrac znan kao štramac za peršonu i po, te dijelovi sobnog namještaja u vidu tzv. šemizea i psihe s udarom groma? Do zaključka nije došao, no do Vinke se našao u rekordnom roku.
S vrata se čulo Ankino nabrajanje -Ko je to? Je li to velečasni doša da mi da pomazanje i odrišenje od grija! Zadnja je ura!, stenjala je polegnuta na kauč. U tinelu je sve vonjalo na sanitet. Oko ranjenica ošinutih uslijed još nepoznatih okolnosti sabljom Ilije Gromovnika, ekipa je uvježbano djelovala. Paško je točio travaricu znalački tumačeći -Ovo je trava iva, šta od mrtva čini živa! Premda izvan životne opasnosti usput je nalivao više u vlastiti grkljan nego u bićerine.
Mizera je mazala Vinkinu ćivericu oslobođenu od većine ionako injulih vlasi, usput objašnjavajući -To je mast od ptice jarebice. Tako smo mi našem babi kad je pošo ćelaviti mazali. Narasla mu kosa da se za mjesec dana moro ondulisat hladnom trajnom u frizerke Šerife. Vinka je šutjela držeći se u katrigi drito i uvrijeđeno poput indijanskog poglavice.
Rodrigo je tretirao Martino rame vrteći otvorenim dlanovima povrh povrede usput pjevušeći -Mammeed, apikuuus… -Još ćeš me učarat, pa di san onda. Nako san pegulana i jadna!, cmizdrila je Marta. -Nou ščarati! To tradišnl filipino medisin! Pomogla tako meni maj grendma baba, kad ja pao on d cablo brati banana!, objasnio je Filipinac. -Nije mene banana zahebala, nego grom ošinio!, zakukala je bolno Marta -Ajde čaraj dalje!, pristala je na daljnji tretman ‘tradninišl filipino medisin’.
-Pa dobro šta je ovo? Svi ste ruvinjani! Šta se dogodilo? -Neka ti reče ona nesritnica! Ovo je sve bila njena indeja! Moga si nam danas mise zadušnice plaćat! Govori Malome kako je bilo!, zarežala je Vinka.
Marta je počela s iskazom poput optuženice pred sudom -Ja san tila učinit dobro i da profitujemo! -Lipo san profitovala!, zakmečala je Anka -Svi su mi se živci uzdrćali i regarije u drobu izremućale! -Šta je točno bilo?, pokušao je Mali skratiti izvješće. Zaludu je pokušao kratiti. Kod Marte nema kratkog sadržaja. Počela je kao i uvijek od oca Adama.
-Znaš li ti moga kolegu Valentina? -Ne znam. -Puno dobar čovik! Kad je počeo bizmis sa otkupon embalaže, kaza mi je vako -Teta Marta ajmo se nagodit! Ja vama neću dirat u embalažu, a vi meni ne dirajte u gvožđiju ni staru mobilju šta izbacuju kad renovišu kuće za apartmane! -Pošteno! -Dašta nego je pošteno. A i di bi ja s mobiljon kad neman gombi-auto ko on! Ja se naprtin na kosti bocama, a on ukrca u gombi. Onda kasnije restauriše i prodaje. -Pametno! A šta ima veze Valentino s gromovima? -Dabogda da ga u mudante grom pogodio, pa više nikad ne moga posal učinit!, proklela je surovo Vinka, na što je muški dio publike iz predostrožnosti instiktivno dlanom zaštitio međunožje.
-Govori meni Valentino jutros -Kolegice Marta večeras će sin od Mile šta su je prvo zvali Afežejovka, a kasnije Adezejovka, izbacivat stari namještaj. Zva me da pokupim da ne bi plaća kamion za smetlište na Zagon. Ja nisan zainteresiran, jer nema ništa anktikoga za restaurisat. Ali ima lipe mobilje nove, očuvane, sve rastavljeno. Dođite priuzest. Neka van kogo da ruke pa nosite. Bit ćemo na parkiralište pod Osejavon. Tako mi je reka! -I onda? -I onda ja to kazala Vinki i Anki.
-Meni je samo triba jedan šemize za u sobu, jer je moj stari propa, a nije mi tribalo da mi grom spali vlasi!, javila se Vinka. -A meni samo psiha sa velikin ogledalon, jer se moje razbilo kad san micala za namazat palkete! Samo psiha, a ne da me sveti Ilija smiri gromon u štumak i deškvarga i ovo žalosti šta mi je još ostalo, nadožuntala je Anka bolno se pridižući s kauča. Marta je nastavila -Meni je triba štramac taman za peršonu i po, jer moj stari više nije za duperat. Bojin se da mi se nisu ćimavice u vunu nakotile. Došle mi tamo, taman je počelo lembavat i padat ko da iz maštila sa neba polivaš. -Zaradila san rešto i upalu mijura od mokrih nogu. Evo moran i sad na stranu, nadopunila je bolesničku anamnezu Anka krenuvši na kondot. -Sad nećeš!, fermala je šefica -Sad stisni i slušaj do kraja! Anka se poslušno vratila na kauč i čvrsto stisnula koljena da ne bi došlo do nove vrste ‘oborina’.
Marta je razvila štoriju dalje -Mi došle. Tamo Milin sin i kolega Valentino čekaju. Sve raškavidano u komade da je lakše nosit, samo gornji dio od šemizea i dojni od psihe osta u komadu. -Eto van pa nosite s blagoslovon!, kaže mali Milin -Sve van je novo, nema dvi godine da smo prominili, ali rimodernajemo za feng-šuji tursite šta ne trpe puno mebla u sobi i stalno priportavaju livo-desno. Vinka nije izdurala da se ne ubaci -Ja san mu pozdravila onu falsunicu i šetebandijeru od matere i pitala ga je li još slavi maršala ili je ostala virna pokojnomu Franji. A mali ti meni odgovara -Ona vam je sad strogo na liniji Europske unije. -Bila bi ona i na liniji Unije muda Marjanovih da su na vlasti, primijetila je otrovno Mere. -I onda?, nestrpljivo je očekivao autor vrhunac gromovite avanture. -I onda se ja naprtila na kosti štramcem, Vinka priuzela gornji dio šemizea, Anka dojni dio psihe. -A ostatak? -Po ostatak su tribali potla doć Rodrigo i Mizera. Nismo tili dejstvovat u veliku grupu da ne bi bilo sujmnjivo! -Pari da ste ilegalci u NOB-u pa će vas apsit karabinjeri!, zahihotao se Paško. -Da vam vaš šemizo i psiku! Ja se zaplela. Skoro se ne polomi. Samo me dragi Alah spasio!, javila se Mizera. -A mene spasiti Madona Guadalupe. Ja skoro đamping od straha in tu d more od Marineta kad počelo flešing munje end grom. -Kuco!, začepila im je gubicu Vinka, a Marta nastavila trat naprid.
-Vi ste došli potla i dobro ste prošli, a mi se taman naprtili kad je ošinio oni grom šta nan nije skoro Osejavu fulmina! Autoru nije bilo nešto jasno -Grom je udario u Osejavu, ali kako je ošinio u vas?
-Kriv je Franjo!, bubnula je Vinka. -Tebi Franjo meni Tito! Ne bi Franjo da se naša pri meni. Zna on da san uvik bila za Rvatsku!, odvratila je Anka. -Imamo Rvatsku!, u glas su zavikali Mere i Paško kucnuvši se bićerinima. -Ima i Bosne i Hercegovine!, kazala je Mizera. -Mabuhaj ang Pilipinas!, domoljubno je uzviknuo Rodrigo.
Autor se išempja kao malokad u Kamarinu. Bilo je tu svega, ali štramci, šemizei, gromovi, Tito, Franjo…to je već bilo previše. Enigma koju ni najvrsniji šifranti ne bi razmrsili. Činilo se kako grom nije ostavio samo tjelesne povrede neopasne po život nego i teže djelovao na mentalno stanje kumpanije. -Skroz ste me išempjali! Zašto Franjo, zašto Tito? Objasnila je Anka.
-Mile privrtača je zakjučala u psihu bistu od Tita kad se priokrenila vlast da je kogo ne bi optužio kako je jugo-nostalkičarka! Bista od livanoga željeza, teška ko olovo. Privukla grom. Ja stavila oti komad psihe sprida droba i irsprivrća mi grom sve regarije do fundamenta.
Vinka je dešifrirala svoj slučaj. -A u šemize je zakjučala kipić od Franje kad je mrvu izaša iz mode. Kipić malešan ali čista bronca. Ja stavila šemize na glavu da mi je zgodnije nosit, ali di ću posumnjat da je unutra Franjo. Priša grom sa Tita gvozdenoga na Franju bronzanoga. Kako je opalilo u njega tako je meni spalilo vlasi. Dobro da nije i možđane!
-Vi ste unda obe žrtve političkih uvirenja!, uhvatio ih je u đir Paško -Tribale bi se javit na oni Helsinški odbor.
Sad je bilo jasno kako je za Vinkine povrede kriv Franjo, a za Ankine Tito. -A kako je Martu ruvinja grom?, zainteresirao se Mali. -Nije mene ni Tito ni Frane, a ni grom, nego Vinka!, odgovorila je pokislo ‘kraljica embalaže’. -Jesan! Smirila san te tuta forca šemizeom po kostima, jer smo radi tebe mogle ja i Anka glavu izgubit i još zelene i neiživljene pod pločom gnjit! Marta nije ništa uzvratila nego zamolila Rodriga da nastavi sa ‘tradninišl filipino medisin’ čaranjem.
Situacija se primirila. Anka je konačno obavila nužne radnje u kondotu, pa pripasala traversu i bacila se na friganje uštipaka u znak dobre volje i općeg pomirenja. Autor je razgledao donesenu mobilju, koja je s obzirom na sve što je prošla solidno i izgledala. Šta je bilo s bistom i kipićem nije uspio otkriti.
I činilo se da uz uštipke, narezani sir i bocun više ništa ne može uzdrmati spokoj kišne večeri. Sve dok se Paško nije značajno nakašljao i priopćio publici -Iman van nešto za kazat! -Govori! -Proda sam stan! -Aaaa? Šta si to reka? Jel nas to zahebaješ?, ispunio se Vinkin tinel nevjericom. No, Paško je izrekao istinu. O svim okolnostima, naravno gdje drugo nego u novom điru Kamarina!
Piše Marino Srzić/ foto privatni album