Smiljka je na putu iz spize intrala na Maricu. -Šta si se tako zgobala?, komentirala je pogrbljeno držanje prijateljice. -Stendioloža me smotala od škina do gnjata. Ne mogu pomaknit sa životon, požalila se kostoboljna Marica. -To ti je od krivog sidenja!, spremno joj je odredila Smiljka dijagnozu -Ja san svoga birala godinama, ali sad kad sidnen na njega to su svi gušti od svita. Tvrd taman koliko triba, a opet mekan ko bumbak da me nigdi ne žuja! Ima bit da je Marica nešto krivo, ako ne i lascivno shvatila, pa se naglo od neugode zapeškerila. -Misusovo, pa u tin godinama!, zbunjeno je primijetila i kurijožo zapitala -A koji ti je to? -Florijan!, ko iz topa je odgovorila Smiljka.
-Pa di si ga uvatila?, zainteresirala se Marica o rečenom Florijanu koji je taman tvrd koliko triba, a opet ne žulja. – U Mercesa u prizemju. To je bila jubav na prvi pogled! -Aaa… Šta ćeš kad ti tvoj Joze dozna?, skandalizirala se prijateljica. -On ga isto puno voli! Zajedno se bacimo na njega i guštamo cilu večer! Marica skoro nije afanala na ovakav opis druženja s Florijanom, ali je Smiljka stopirala nesvijest. -Ma kauč! Iz one fabrike Florijan Bobić, shvatila je na kakve šporke rabote Marica promišlja -A ti mislila da ja i Joze…, prikrstila se -Odma se ajde ispovidit!
Ime ni krivog ni dužnog revolucionara po kojem je krštena fabrika namještaja tako je skoro upalo u nečastan kontekst.
No vratimo se Smiljki, njenoj mobilji i ukućanima. Staru kuću na dva poda, Joze umirovljeni poštanski činovnik i žena mu Smiljka, penzionirana šalturica, godinama su pokušavali rimodernati. Uz sina Vedrana, stambeni su prostor zauzimale još Marilka i Mila, neudane sestre koje je zajedno s kućom Joze naslijedio. Kredit po kredit, jedne godine Šavrić regal, druge Florijan kauč-trosjed, treće Marinković ormari i dom je na ponos ukućana dobio interijer po modi vremena. Armeruni, šemizei i koma naslijeđeni od predaka, doživjeli su sudbinu smetlišta.
Samo je pobožna sestra Mila sačuvala izvorni izgled svoje kamare, natrpavši u nju mobilju iz dote pokojne matere.
Onda se sin Vedran oženio, na svijet su došli blizanci pa još i nasljednica i s odricanjem stečeno pokućstvo počelo je smetati. Više raspored nego dizajn. Zašto raspored? Jer je nevjesta Kike bila gorljiva zagovornica feng-shuija, drvene kineske vještine uređenja životnog prostora prema strogim pravilima. Priportavanje mobilje unijelo je pakao u život starog dijela populacije, no činili su kuco radi mira u kući. Jedino je Joze, oduvijek sklon novim trendovima i napretku, podržavao Kiku. Ženske su bile na rubu psihičkog, ali i fizičkog sloma.
Da se u domu susjeda događa nešto neobično prvi je otkrio Mate Čiribimba. Kada je jednog popodneva uzeo u ruke kanočal i u svakodnevnoj operaciji špijanja ugledao prizor na teraci doma Jozinog, skoro ga nije udario kulap. Zavaljene u šezlone, što u kombineima, a što u ređipetima, Mila, Marilka i Smiljka, izložile su bijelo meso suncu, usput se mažući nekim mastima i živo raspravljajući.
–Mandee!, zazvao je Mate nagluhu supružnicu. Opetovano je zaurlao, pa ga je nekako čula. –Vrag ti odnio kanočal, stari jarče! Šta je, al se opet ono dvoje iz gornje kale začičalo?, napala je muževu čiri-bimba aktivnost. –Nije nego još gore! One su tri Jozine kukviže deboto gole!, dahtao je stari voajer. –Ti si gluva, pa ćeš znat pročitat s usta šta govore!, utrpao joj je dvogled u ruke.
Da je istu scenu ugledao neupućeni furešt, mogao bi pomisliti da gospođe nude usluge izložene po teracama, baš kao kolegice im iz Amsterdama po veltrinama u znamenitoj Crvenoj četvrti.
Mande je izoštrila leću kanočala, pogled usmjerila na usta susjeda, pa istreniranim okom prevela–Evo Smilja kaže –Eng šuj! Ondak Marilka progovara Fengošujo!, a Mila, čekaj da se skocentrišen! I ona mrmja nešto ala –En šu! –Ti si pomanitala, ne da ne čuješ, nego ni ne vidiš! Sigurno si opet nagela iz bocuna, pa ti se magli prid očima!, otrgnuo joj je dvogled i nastavio uživati u dotad neviđenom prizoru obnaženih poprsja i butina inače uvijek do vrata zapuntanih susjedi.
Istina da je Mande popila bićerin više, ali je bila u pravu. Na teraci je Smiljka upravo grintala –Mila jesi sigurna da će ova mast pomoć i da modrice nestanu? –Je! Tako me je svitovala časna kuvarica. Rekla je da se triba namazat i izložit suncu i svi će bubaci otić ča! –Je li ovo nama triba? Vidi mi noge modre ko sukno! Vakvih rana ni naši prvoborci po ofanzivama nisu skupili!, kukala je Marilka. –Koji prvoborci! Vako nije patio od dušmana Rimjana ni sveti Kleme mučenik!, mazala je ožiljke bolna Mila. –Ne bi da smo kurbe šta su ih mornari stiskali vake modrice imale, trličala se melemom Smiljka. –En im njihov eng-šuj! Neima dabogda za kruv oni koji ga je izumislio! –Da im fengošujo materin do devetog kolina, proklinjala je i Marilka. –En šu je dilo sotonino! U paklu ga đavli na fugeri pekli!, završila je koloplet kletvi pobožna Mila.
O čemu su to pestali i što je taj ‘fengošujo’ kojeg su zdušno proklinjali ko da im je ćaću ubio? Nije ćaću, ali njih skoro pa jest.
Otkako je počeo suživot s mladim bračnim parom, u njihovu se svakodnevnicu upetljao i feng-šui. Nevjesta Kike im je pokušala objasniti kako će ih kineska filozofija stanovanja preporoditi. Gledali su je blido.
–To će privuć pozitivnu životnu silu i svi ćemo se osjećati bolje!, trudio se i Joze biti u trendu. –Oće silu paklenu!, krstila se Mila. –Privuć ću ja njima jednu silu priko zubiju!, prijetila se Smiljka, no mladi su nastavili po svome.
To je podrazumijevalo temeljitu promjenu rasporeda interijera i kuća je slabije pokretnoj starčadi, prijetila brojnim zamkama u dotad uhodanom kretanju po domu. Svako je jutro počinjalo s nekim padom zbog drugačijeg postavljenog kantunala i bubanjem o komade mobilje koji su nakon dugogodišnje nepromijenjene pozicije preko noći promijenile mjesto. Mila, Marilka i Smiljka postale su kolateralne žrtve ‘fengošujo’ preinake. Otud im i one silne masnice po napaćenim tjelesima.
Joze se za živo čudo još nije ozlijedio, te je i dalje zdušno podupirao feng-šui kanone. Privučen grajom na teraci, otišao je čuti što to stare vrane grakću. Brzo su se potabunjale šugamanima da ih ne daj Bože vidi razodjenute i napale ga –Heben tebe i njih i fegošujo!, krenula je odmah po soldatski Smiljka. –Vidi nas! Pari da smo s fronte došle. Evo se mastima moramo ličit! –Vi ne razumite da je to jedna moderna metoda koja će van donit poboljšane zdravlja. Evo recimo tinel. Tu najviše sidimo i tu sve mora odisat skladon. Dnevni boravak je glava doma…, biflao je Joze. –Nabost ću ti glavu pinjuron, ako ovo ne ferma poludjela je Smiljka. –Vidi na šta sliči naš lipi tinel. Nije mu bilo premca. A gledaj sad! Raškavidali su Šavrić-regal i povisali po zidu škancije ko u kužini babe Antice ima sto godina. -To je da se iščisti negativna chi-energija, nakupjena u staron namještaju, pokušao im je objasniti. Nisu ga obadavale.
–Digli su kvadre i sve opiturali u žuto. Pari da smo upali u veliku terinu s paradižotom!, negodovala je na vanilija tonove zidova Marilka . –Zato šta žuta boja potiče pozitivno uzemjenje i zajedništvo. –Uzemjit će nas sve u zajedništvu pod ploču u kanpu, odgovorila je ogorčena Marilka. –Digli su raspelo od pokojneg barbe don Lovre!, procmizdrila je Mila–Nije radi križa, nego jer je bilo crno, a crno potiče depresiju, objasnio je Joze. –Vratit će ga. Eno se suši, opiturali su ga u narančasto to utilovljue toplinu. –Misusovo narančasti križ. Bog će nas kaštigat!, zblanila se Mila. –A dicu su izvadili iz posteja i sad bliznaci spavaju u škafetima, a malešna u baulu pokojne tete Klemice! Ko da su srdele iz Čuninog pajera! – Marilka, ti to ne razumiš, tumačio je Joze novi smještaj pomlatka –Dica su tako raspoređena u oblik potkove, što garantira potpuni sklad, važan za razvoj!
Smiljki je nešto u vidnom polju upalo u oko –A vidi, vidi!, natakla je naočale i uvjerila se da ih iz daljine vižitaje kanočalom Mate Čiribimba. –Čekaj sad ćeš vidit, jarče stari!, skočila se iz šezlona, digla kombine i litretala ga, usput se lupajući po ‘prisvitloj’. Od viđenog motiva Mati su zaiskrile oči, ali je onda osjetio žestoku bol u predjelu možđana. –Mandeee! povikao je u panici, ali ga nije čula. Dobro je prošao. Lagani moždani udar i nakratko onemogućeno kontroliranje desne ruke. Brzo se rekupera i nastavio s kanočalom u ljevici izviđati susjedski intimni teren. I dok su ga na portantinu momci iz Hitne iznosili niza skale, Smilje je u glas sa zaovama zakriještala –Neka, tako mu i triba, starome šporkačunu!
Na ovakvu zluradost Joze se naljutio i spustio u stan. Onda se čulo brum, tras i povik –Ben van ovi tapet i koga je priporta! –To je radi feng-šui harmonije!, čula se Kike dok je dizala pribivenog Jozu s poda.
Domalo im se ranjen pridružio. –Imate li još one masti kontra modrica!, zlovoljno je upitao. –Ima!, spremno mu je šocala Smiljka–Samo ne znan oće bit dosta za namazat tvoj… Fengošujo!, pa ih je sve uhvatio ‘ala manito’ smij, te su složno zapjevali improviziranim stihovima –Fengošujo volim ja, u njemu mi sreća sva…! Na rimodernani život s mladima, morali su se konačno prilagoditi.
Dragi pratitelji Kamarina, ako već nismo, mogli bi i mi početi s proučavanjem ‘fengošuja’. Ne radi priportavanja mobilje po kući. Bilo bi dobro ‘fengošujo’ djelovanjem priportati neke sumnjive situacije i moćne glavonje, te bi tako, kako feng-shui filozofija uči: ‘Osigurali sklad i sreću življenja sebi i svojim potomcima.’ Možda i bi! Samo, ne da nam se, lini smo i komodni. Zato činimo kuco, pa dok dur -dur!
Uz današnji Kamarin fotografije sugrađana kojih više nema. Bez posebnog razloga. U svakom slučaju teško da su prakticirali feng-shui, no i bez njega su zaokružili svoje postojanje nečim po čemu ih pamtimo.
Piše: Marino Srzić / foto: privatni album
