U petak ujutro prezentali su se po gradu sve same dišperane face. S dubokim kalamarima od nespavanja i uz krešimente krvnog tlaka, pučanstvo je psovalo rod norveškom sucu, zaklinjući se kako nijedan Norvežanin više neće prijeći prag njihovih apartmana, pa taman kruva bili gladni. Navedeno stanje bilo je rezultat rezultata od 2:1, nakon kojeg su naši reprezentativci spakirali valiže i rekli -Adio! Americi.
Drama se odrazila i na Vinkinu kumpaniju. Kulmen je nastupio u noći s četvrtka na petak, no ni noć prije nije bila ništa manje dramatična. Jer, igrala je Mizerina Bosna i Hercegovina.
Pred nogometni megdan u San Francisku naša je Bosanka bila krajnje optimistična. -Smotat će naši Zmajevi Trumpove kauboje ko što ja smotam zeljanicu. Jel tako Rodrigo? On je ipak bio bolji poznavatelj footballa , te oprezno odgovorio -Ameikans imati mor šoldi za plejer. Bat Bosnians Zmaj iz gud gaj!, pokušao je utješiti. Nije uspio, jer je gajs prevela u gejs, pa je skočila u obranu spolne orijentacije reprezentacije. -Jest ti ćaća filipinski peder, a ne moji Bosanci! To su sve momci na mjestu! -Nou ja reći feder-gej, ja kazati gaj-dečki! Bilo dečki ili ‘federi’, Mizera se gadno naljutila.
Kumpanija nije bila za praćenje utakmica na otvorenom prostoru. -Niti promislit!, bile su složne Vinka i Anka -Da nas uvati pišoleto di ćemo? Po kalama i kantunima puštat vodu! Paško je imao drugi razlog -Nikako! Neću plaćat bevande po suvo zlato. Za jedan žmul vanka mogu doma salit cilu demežanu. Mere i Marta su bile nezadovoljne. Mere, jer joj je športski duha vapio za adrenalinom mase, a Marta jer je znala da propušta enormne količine plastične ambalaže koje će ostat iza utakmice. -U mene ćemo gledat fuzbal!, donijela je odluku Vinka.
Dan pred okršaj u San Francisku, nazvala je Mizera. – Ajde se bolan aktiviši i ti! -Šta triba? -Pomagaj mi organizovat fazone! – Kave fazone?, zbunio se autor. -Fazone bolan! Bosansko-ercegovačke, pa sutra fazone hrvatske! -Ne razumim?! -Pa fazone đe se okuplja raja da zajedno gleda fudbal. Navijaju, pjevaju i bude dernek pravi! -Aha! Fan- zone! -Pa kažem ti fazone! Aj navrati do mene!
Mizerine kulinarske pripreme za bosansku ‘fazonu’ nadmašile su sarajevsku Baš-čaršiju. Stol je stenjao pod hurmašicama, tufahijama i baklavama -Jel’ misliš da je dosta da se raja najede? -Ovo bi bilo dosta za sve tribine u San Francisku! -I još sutra motam burek! Da bude toplo! Jel’ fino? -Da fino! Ovo je za orijentalni restoran sa 23 Mišelinove zvjezdice! Odahnula je od olakšanja. -Šta misliš oće’l moji pobijedit? -Oće!, nije dvojio autor oko odgovora.
‘Fazonaši’ su se okupili. Vinkin je tinel sličio na svadbeni šator. Bosansko-hercegovačke bandire, po bonograciama navijački šalovi, po regalu nalijepljeni posteri s članovima reprezentacije. Veliki komad knauf ploče podupirali su kavaleti, a na ploči količine slatkarija od kojih bi se postidio i Bobis. Mizere i Rodriga nije bilo na vidiku. -A di su oni? -Eno ih ošli doma po burek!, objasnila je Vinka.
Par je ušao s rukama punim tepsija iz kojih se pušilo. Tepsije pune bureka, a Mizerine oči pune suza. -Šta se dogodilo? -Baksuz!, rasplakala se. -Pukle jufke u pečenju, ispalo meso iz bureka. -Jist ćemo kaškama iz dubokih pijata, tješila je Anka. -Nou problems iz jufka! Burek iz delišs!, hrabrio je Rodrigo. -Kakvi bona delišs! Upropastih reprezentaciju! -Ajde ne zvizdi! Neće igrat burekon, nego balunom!, razuvjeravao je Paško. -Baksuz! Tako su i mojoj neni pukle jufke i za par sati nam javili da je daidžu Mehu šlogiralo. Jes da se oporavio, samo je vuko nogu do smrti. Jufke su krive!, nije mogla odagnati crne misli.
Do početka utakmice kumpanija se natukla bosanskim specijalitetima i složno zahrkala. Neki su ostali budni. Vinka i autor su poveli raspravu o budućoj koncepciji Kamarina. Marta je krišom kupila bokune s pijata u najlonski saket, a Mizera otrčala kući po hodžine zapise, pa ih krenula polagati na dešvani burek ne bi li spriječila baksuznu igru Bosne i k tome Hercegovine.
Pred samu utakmicu Vinka je razbudila ekipu, pa se astmosfera u ‘fazoni’ zagrijala. Kako se brzo zagrijala, tako se prema kraju utakmice hladila. Nakon debakla Zmajeva, Mizeru je valjalo držati, jer je prijetila skokom preko ponistre. Zalili se je lozom i nekako se smirila.
Onda joj je zazvonio mobitel. -Mirsad kažeš! Pa šta mu bi? I baš izmariso Majkla? Završio u bolnicu! Šta je reko? Da nema više dolara! Kukavna nam majka!, prekinula je razgovor. -Hu iz Mirsad, hu iz Majkl? Vot iz izmarisati značiti?, čudio se Filipinac. -Prebio daidžić Mirsad sestrinog muža Majkla jer se rugo kako su naši igrali! -Koji ti je to Majkal?, zainteresirala se Anka. -Amerikanac! Oženio rodicu Hanifu. Bio za rata u Bosni. Fin čovjek, svima nam davo dolare. Eno leži na traumatološkom i kaže nema više dolara! Znala sam! Burek naćero baksuz na fudbal i na familju mi! Tako je završila bosanska-fudbal ‘fazona’. Onda je bio dan drugi i ‘fazona’ hrvatsko-portugalska.
Vinka je iznijela plan. -Nećemo činit komedije ko Mizera. Mi ćemo ko u pravoj fazoni. Bevanda, bira, čiki-čiks, a ti Anka pofrigaj kokica koliko god moreš, pa ćemo ih stavit u moju mikro-valove lošteru za ugrijat. -Koliko da uzmen? Jedno tri kila? -Manje! One narestu pri friganju! -Oću li šta uz njih da ne budu suve za gucat? -Ništa! Obične kokice! Anka je prihvatila zadatak.
Vinkin tinel je izmijenio scenografiju. Sve je bilo dekorirano crven-bijelim kvadratićima. Bandire su prekrivale pola tinela. Preko slike pokojnog supruga Vinka je prilijepila portret Luke Modrića, a tamo gdje su nekad u kvadru stali majko i pape smiješio se Dalić.
Kostimografija je bila prilagođena trenutku. Mere se pojavila u kompletnom dresu reprezentacije. Vinka je čvrsto pod grkljanom privezala šal s natpisom Vatreni, a Marta od najlon- saketića s motivom šahovnice improvizirala nešto slično kapi i nabila je do po ćunke. Anka se odlučila na elegantniju verziju u dugom šlafroku na crveno-bijele kockice. Mizera je smantano mahala zastavicom, a Rodrigo ko papagalo ponavljao -Naprid Kroejša! Gou, gou naši! Paško je privezavo preko ćiverice gusarski faculet u nacionalnim bojama.
-Ajde donesi kokica da zobjemo da nas ne bi uvatio san!, naredila je šefica. Anka se vratila s golemom lošterom punom pohane piletine. -Misusovo! Šta je to?, začudila se Vinka. -Pa jesi rekla frigane kokice. Baš su prave mlade kokice, a ne stare kokošetine. Pohovala san da ne budu suve! – Bleko! Kokice od kukuruza, a ne kokošice! Unatoč nesporazumu, pohano je rekordno smazano.
-Ja van moran nešto kazat!, obratila se dramatično Anka, nakon što su odslušali na nogama himnu. -Ja navijan za Portugal! Zavladala je grobna tišina, pa žestoke reakcije -Izdajice! -Prodanice! -Špijunko portugeška! -Vaj for Portugal? Ju ar Kroejša vumen!, reagirao je Rodrigo. -Zato šta mi je rodica Ankica rekla da za Portugeže igra naš rodijak! -Molin?, prekrstila se Vinka -Koji rodijak? -Mendeš Njunjo! Sad su ga prikazali. Mendeš iz Makra od babine sestre mi unuk, šta je emigrira pa se skrasio u Portugal. -On ti rodijak?! -Je! Od Mendeša iz Makra. Znan di su in kuće! -Kako je onda crnac kad je iz Makra? -Tako kako mu je dide oženio crnicu, pa se crna pitura pribacila na njega! Meni je u ovon trenutku najteže, ali ja moran navijat za rodijaka!, otirala je suze faculetićem -Ali učinila san ja i nešto da mi duša bude na mistu! -Šta si učinila izdajice? -Platila san misu u čast svetoga Sebastijana koji je zaštinik od športa da čuva naše! Tako san prid Bogon čista, a prid rodon Mendeša pravedna! Utakmica je počela i više je nitko nije obadavao.
Krenuli su trenuci nervoze. -Trče ko da biže iz Bazane, a ne za balunom, ljutio se Paško. -Nisu krivi. Daju in jist samo debulane spize i brokule. Mladin muškima tribaju šniceli i žbativena jaja, pa bi pucali ko iz topa!, grintala je Vinka.
Gol koji je zatresao portugalsku mrežu bio je poguban po inventar tinela. Gazdarica je prva zgrabila kristalnu čašu i intila je od pod. Nastradale su i dvije čikobernice i porculanska figura laneta Bambija. -Naprid naši!, zaorjalo je tinelom, a Mere upalila prskalicu koja je umalo zapalila koltrinu. -Neka gori!, nije žalila gazdarica i zagrljena s Merom u ritmu odskakala -U Boj, u boj za narod svoj! Rodrigo je u domoljubnom zanosu zapjevao ‘Lijeuupa nauša domouvinoo..’, po uzoru na poznatu izvedbu Josipe Lisac.
Kako se situacija na terenu komplicirala, tako je i Anka nakon svake Mendešove akcije bila kažnjena udarcem kanavacom po glavi od strane Vinke -Eto ti jedna rodijaka, a evo ti druga za Portugeže!, mlatila je bijesno ‘rodicu’ slavnog rodijaka.
Svaka sudačka odluka kontra Hrvatske izazvala je žestoka negodovanja. -En ti sudac sve po spisku!, psovao je Paško -Mali kako se zove ovi krvnik? -Espen Eskas! -Eskan mu ja ćaču njegova! -Vidi ga! Ista je tarantela!, žestila se Mere.
Kratko izjednačenje izazvalo je euforiju. -Ovde niko nije normalaaan!, zborski se oplelo. U tinelu je jedva išta ostalo čitavo. Marta je kupila stvari po podu šunjajući kako bi se nešto od ruvinjanog moglo prodat preko ‘enterneta’.
A onda šok i nevjerica. VAR! -Di iđu suci? Šta se čeka?, čudila se neinformirana Anka. -VAR! Zavarilo ih dabogda!
Sudačka odluka skoro pa nije upokojila kumpaniju. Jednu polovicu od srčanog, a drugu od moždanog udara. Mizera se rasplakala -Sad poslije Bosne i moji nastradaše! Opet baksuz-burek! -Nije burek nego je balun taka firzuru malome Matanoviću kad je Pašalić doda balun Gladiolu šta je opalio gol! Eto ti Anka tvoji Mendeši i Portugeži! Nahebat ćeš radi ovoga kad-tad!, zaprijetila joj je Mere.
Anka je odvratila -Kriv je tvoj Tučepjanin Pašalić! Sigurno je iz Potpeći i u rodu ti s pokojnom materom! Autor je, makar neznalica u nogometu, pokušao objasniti nedoumice, ali je Marta poentirala s konačnim zaključkom. -Kriv je brico od Matanovića, jer da ga je ostriga kako triba ne bi mu se vlasi takle baluna! Svi su se složili.
Onda su se uhvatili ostataka pohanog i podgrijali zaostali dio baksuz-bureka. -Nisan se ovako uzruja otkako je jedanput baškovoška Uranija tukla našeg Zmaja, kazao je Paško.
Mere je na spomen makarskog nogometnog ljubimca gromko zapjevala -Tres, trese se, ko u Zmaja dirne se! Ježaa će..(znate već šta će ježu napraviti da ne prostačimo). Svi su složno prihvatili. Vinki je pala napamet improvizirana varijanta napjeva -Tres, trese se, ko u Kamarin dirne se!
Uz prilagođeni napjev, završili smo tako i ovaj đir dramatične kolumne.
Piše: Marino Srzić
