Trebao je to biti relativno miran dan. No čovjek snuje, a Bog određuje i nije bilo tako. Ranim jutrom na zaslonu mobitela zatitrala je obavijest o tri propuštena poziva. Jedan malo iza ponoći, drugi u 2 i kvarat i treći oko Zdravo Marije. Prvi je bio upućen od Paške, ostala dva od Vinke. Zabilježena je i neodslušana govorna poruka -Javi se ili dolazi! Pašku je dibidus ošinilo!, čuo se Vinkin uspaničeni glas. U pozadini se naziralo bolno Paškino stenjanje i Ankino glasno revanje.
Autora je uhvatilo grizodušje. Priznaje pred publikom Kamarina da je noćne pozive čuo, ali se nije htio javiti. Zašto? Zato jer je poučen iskustvom noćnih poziva kumpanije zaključio kako se radi o nečemu što može pričekati jutro.
Anka je tako nedavno zvala taman kad je odrebatila ura po ponoći. Tražila je hitnu informaciju o udaljenosti Grenlanda od njene kale. -Mali reci mi istinu je li to bliže nego da iđeš put Trsta i natrag, jer ako je tako onda smo nahebali od Trumpa! Evo ti ga k nama ko li prikosutra. Sve će nas pocesat! Smirila se kad joj je Mali dao časnu riječ da je Grenland jedno ijadu i dvisto puta ko do Trsta i natrag. -Fala svetom Klementu, onda mogu mirno spavat!, odahnula je i već u slušalicu počela hrkati.
Ni ostatku kumpanije nisu bili strani mali noćni razgovori. Marta je po mrkloj noći mobitelno prošunjala -Ajde vidi u koji libar šta znači sanjat da ti kroz ponistru doleti leteća tarantela! Probudila sam se sva u potu od straja! -To vam znači da ćete imat veliki dobitak pri trgovini ambalažom, brzopotezno je izmislio autor. -Je li?! Baš lipo! Aj laku noć!, pozdravila je makar je već svitalo, a noć davno prošla.
Eto zato se ‘Mali’ odlučio ne javljati. Ovaj put ko za pegulu! Jer u pitanju nisu bile leteće tarantele ni Trumpov Grenland. Govorna poruka -Pašku je dibidus ošinulo!, nije slutila na dobro. To je moglo značiti samo jedno. Kakva god dijagnoza bila, muški član kumpanije je ozbiljnije zdravstveno ugrožen. Trebalo se promptno prizentat u centralu.
Scena iz Vinkinog tinela djelovala je kao prizor s nekoć popularnog goblena Kosovka djevojka. Rečena djevojka je bila Vinka, nadvita nad junakom ranjenim u ljutom boju. Junak je bio Paško. Kosovka-Vinka nalijevala mu je u poluotvorene pešnje kamilicu iz potića. I ostatak prizora djelovao je dramatično. Anka je mrmljala Otajstva žalosna vrteći u ruci krunicu. Marta je stala ukipljena nad uzglavljem bolesnika poput ultime gvardije-posljednje straže, dok mu je Mere energično masirala prsa.
-Šta je bilo!? -Krepat bi svi mogli, a ti se ne javljaš! Vakvi je od sinoć!, okomila se Vinka na autora. -Ja mislin da je gotov!, zajaukala je Anka -Vajalo bi zvat don Juru! -Jeste zvali Hitnu? -Nije nam dozvolio dok je bio pri svisti, jer da ne plaća dopunsko!, iznijela je pacijentov argument Marta. -En mu dopunsko! Kupuje nasjkupje boteje i zadužuje se za bifteke, a ne plaća dopunsko!, zarežala je Vinka -Ne dopunsko!, trgnuo se iz nesvjestice Paško -Šta ću posli jist ako platin zaostatke? -Nećeš jist ništa, nego će tebe crvi jist pod pločom, naljutila se Mere, okrenula broj i izbiflala -Kitan slučaj! Čovik stariji, ruvinjan i ošinut, odma dolazite!
Vozilo Hitne pomoći stiglo je brzo. Liječnik je dao nalog za Split. Pratnja nije bila upitna. Odlučeno je da će se Vinka i Mere pridružiti sanitetu. Ostatak ekipe, Anka, Marta i autor, utrpalo se u auto posuđeno od Mate Šterike. Karampanom od Golfa šofirao je Rodrigo. Naravno pridružila se i Mizera.
Stiješnjen između Mere i Marte, autor je jedva disao. Oko Baškog Polja žestoko je zavonjala spiza. -Evo ja ispekla za ručak, pa kažem šteta da propadne, vadila je iz plastične kutije Mizera ćevape i slagala ih u lepinje. -Ne valja bez luka!, izvadila je iz nesesera usred kozmetičkih pomagala deponiranu kapulu, okrenula kutiju naopako, te džepnim nožićem počela sjeckati. Uskoro su svi prisutni gorko zaplakali. Ne zbog straha nad Paškinom sudbinom, nego zbog iznimno žestokog priloga ćevapima. -Mmm ic delišs, mumao je zadovoljno Rodrigo lepinju. -Mani se luka koji ne grize!, trljala je Mizera oči, razmazujući usput u svim smjerovima sjenilo s kapaka. Marta je diskretno svoju porciju pohranila u boršu. Anka se spetljala s lepinjom, pa su se ćevapi razletjeli po Golfu.
Do konačnog odredišta dogodilo se par sitnijih komplikacija. Anka je doživjela stres pri ulasku u Tunel sveti Ilija, što joj je izazvalo crijevne probleme. Fiziološke potrebe zatekle su i ostale putnike, pa se valjalo više puta zaustaviti. Dok je Šterikin Golf doplazio do Firula, Paško je već čekao na obradu.
-Di ste više? Ne bi da ste na noge!, napala je Vinka. -A di je Mere?, upitala je Anka. -Eno je otišla otrčat do Bačvica da ne izgubi kondiciju.
Pred Hitnom je bilo više svijeta nego na koncertu Marka Perkovića Thompsona. -Senada!!, razderala se iznenada Mizera. -Senada sestro mila!, pohrlila je u zagrljaj pretiloj gospođi. -Otkud ti? -Eno mome se komplikovalo! -Jel’ Enesu? -Ma jok Enesu. Enes se preselio na ahiret preklani! Nego mome Hansu!, rasplakala se Senada. -Šta njemu bi? -Eto mislili samo mala operacija kile, kad se sad ustanovilo da ima i krvnu gripu!, zakukala je. Autor se začudio -Kako krvnu gripu? -Jest, kaže doktor da je valja hitno vadit!, lila je suze. -Gospojo Senada, vi ste jedna primitivka bez fundamenta!, upetljala se Vinka. -Zašto bolan? -Bolan zato jer oti vaš jaran Hans triba vadit krvnu grupu za činit operaciju, a ne aperisat krvnu gripu! En vam sve to zlato šta ste nariketali na se kad vam je mozak plitak ko plitki pijat! -Aha! Hvala dragom Alahu!, odahnula je Senada, pa otišla prošetat s Mizerom da obnove uspomene.
-Aaa! Vidi, vidi je!, munula je Anka Vinku pod rebra. -Ko? -Lele Šalturicina! Eno je izlazi iz taksija! -A rekla mi joj je sestra da je išla vidit praunuku šta se rodila u Austriju! Meni je to sujmnjivo! Trči da nam ne pobigne!
Zatrčale su se put taksija u punom šprintu, naglo žvelte i oslobođene od reumatičnih tegoba. Vinka je čvrsto zgrabila dobrodržeću Lelu za neukusno napadan pelc-kapot. Nije im uspjela umaći.
-O moje Makarke di vi ovde? -Mi doveli Pašku! A di ti? Ali nisi u Austriji? -Ma bila sam, pa sam dobila za pegulu neku alergiju ispod očiju. Natekli mi kalamari! Iđen se svitovat s jednin likarom šta mi je činit! Lele je na nosu imala nataknute sunčane naočale kvadrature manje garsonijere. -Moran nosit očale da mi se još više ne pogorša! -A lipe su ti te očale! Nu da vidim kako mi stoje, iznenadila je Vinka i strgla joj naočale hitrim uvježbanim pokretom. I taman kad je Anka htjela zapitati kakve su je joj to modrice ispod očiju i je li je to koji razbojnik u Austriji pribio, pojavila se mlada medicinska sestra.
-Jeste vi gospođa Lela? -Jesam!, nevoljko joj je odvratila. -Doktor vas ne može primit. Na hitnoj je intervenciji. Reka je da će otok ispod očiju duže trajat. I da nije bilo pametno u tim godinama radit estetske zahvate. Što se tiče podizanja stražnjice to ne bi trebalo bit riskantno. On će vam preporučit kliniku kad vas primi. Evo ovde vam je zapisan termin, pružila joj je ceduljicu i otišla.
Lele se zapeškerila. Crvenilo joj je polako prelazilo u sve tamnije nijanse dok se nije izjednačilo sa škurim natečenim podočnjacima. -Nemojte ovo nikome kazat! Tila sam se malo pomladit! Ne mogu se gledat više vako sva sparušana! -Nikome ni riči! Samo znamo mi dvi i crna zemja!, svečano je prisegla Vinka -I Kamarin!, blekasto je nadožuntala Anka, pa je šefica ugazila u kal tako srčano da je žrtva bolno procijukala. -Kakvi kamarin? -Ma pusti je! Ne zna šta balanza! Kala joj se cukar!
Puna nade da će estetsko-kirurška blamaža ostati tajnom, Lele je sjela u taksi i odjedrila. -Vidi stare vrtiguzice! Tila bi bit mlađa! Al joj nije bilo dosta ašikovanja! Mali zapisuj to i prizentaj u Kamarin. Samo joj promini ime!, naredila je Vinka i nadodala šoto-kuco cerekajući se -Možeš joj piportat ime i u pokojne Marije Terezije. Znat će naš svit o kome je rič.
Zanimljive situacije pred Hitnom smantale su Paškinu pratnju. -Mi smo zaboravili zašto smo tute!, sjetila se Anka. -En ti gajde jesmo! Nema ni Rodriga, ni Marte. Mere biće već otrčala do Omiša. A šta je s Paškom?
Ubrzo je detektirana Marta. Pojavila se u uniformi bolničke čistačice. Upravo je nosila saket sa škovacama na kontejner. -Misusovo!, prekrstila se Anka. -Ali su maškare! -Evo ti glave ako nije zasnovala honorarni radni odnos!, zločesto je primijetila Vinka. -Ma nije nego jedna moja šta san u nje kupovala kumpire je ovde namištena. Morala je istrčat vanka, dolaze joj gosti u apartman pa da ih joj kogo ne ukrade na kolodvoru. Zamolila me da je zaminim na dvi ure, opravdala se novopečena higijeničarka Kliničkog centra. -A ti joj naplatila duplu dnevnicu! Nikad ti dosta! Hebena krpejušo!, očitala joj je bukvicu šefica.
Pojavio se i Rodrigo. -Sve veri dobro! Paško iz gud! Going tu Makarska. -A di je? -Sad ga dovesti hospital men!
Bolničar je doveo kolicima Pašku. -Šta mu je bilo? Je li opasno?, zabrinuto je zborno zažamorila ekipa. -Čujte da ja šta mu mogu bit unuk popijem tri plave tabletice s kvarat Dingača, kolpalo bi me!, nasmijao se momak -Barba nemojte to više uzimat! Nije vam se igrat u tim godinama. Nastradat će vam srce! -Bidan!, sažalila se Anka -Pomiša tablete za tlak! -Je za tlak! I to oni donji!, razbjesnila se Vinka -Je li srčeni? -Nije nego oni još šoto niže! U mudantama! Anki na sreću nije bilo ništa jasno.
-Šta ti je to tribalo?, nastavila je šefica špotat Pašku. -Ma to tako! Mislio san malo s Lelom, pa iša probat kako će ić! -S Lelom? Da je sad vidiš s kalamarima do po ćunke bacio bi sve te kurbarske pilule priko mula! Paško je nije razumio.
Valjalo je krenuti natrag, a od Mizere i Mere ni traga. Onda su se pojavile u paru. -Pala jadna! Previlo je u ambulantu, objašnjavala je Mizera vukući Meru infašane noge za sobom.
-Opet!, razbjesnila se Vinka -Ako mislite doć u komadu do greba, onda ti Mere čini fiskulturu iz fotelje, a ti se Paško poliji studenom vodon tri puta dnevno. -Kako ćemo sad natrag? Nema saniteta?, zabrinula se Anka. -Ja, ti, mali i Mizera s Rodrigom u auto. A uspaljeni Paško, ingorda Marta i olimpijka Mere za kaznu autobuson!, odredila je Vinka raspored transporta.
I tako je uz uzbuđenja različite vrste završila ekskurzija na Firule. I sad vi kažite da i pred bolnicom ne može biti zabavno. Istina pred onom pravom nikako, ali pred našom kamarinskom itekako!
Piše: Marino Srzić, foto: privatni album
