U laži su kratke noge’, kaže poslovica. Da je tako, makarskim bi kalama burdižalo samo ekstremno kratkonogo pučanstvo.
Narodne umotvorine ne valja shvaćati doslovno, baš kao ni u slučaju Marte Trumbete. Sukladno poslovici zbog laži joj noge nisu okraćale. Ostale su duge i štrkljaste. Tu joj je genetsku popudbinu ostavila u nasljeđe pokojna teta, znana kao šjora Noja. Nadimak je stekla zbog neobične sličnosti s nojem, dugonogom afričkom pticom. U današnjem Kamarinu ćemo doznati kako je Marta podušila istinu i bila falsa. Njena joj je ekipa to žestoko zamjerila.
Ljutnju je Vinka kao glasnogovornik družine sažela jezgrovitom izjavom -Zahebala nas je čimavica škrta! Upravo je tako bez ikakvog uvoda, priopćila autoru redaka u slušalicu telefona. -Ma ko vas je zaheba?! -Marta! Nije tila da se zna! -Šta nije tila da se zna?! Umjesto odgovora Vinka je prekinula vezu. Po starom običaju zvala je za par minuta -Večeras kad mrvu zađe sunce nacrtaj se u Fratarski đardin za dogovorit kako ćemo dejstvovat!
Oko osam i kvarat, kada je autor pristupio zbornom mjestu, kumpanija je već zauzela pozicije u đardinu. Falila je Anka. -Sad će Anka. Poslala san je da kupi svakome po sladoled. -Kako je još nema?, zabrinula se Mere. -Biće digo zabandala. U zadnje vrime ko da je mrvu rebambila, primijetio je Paško. Sa samo jednim kornetom u ruci Anka je zapažena pri kraju Marinete. Vidno potresena, počela je sa cmizdravom skužom.
-Za sve san uzela đelat, ali su se počeli topit i da ne propadnu morala san ih polizat! -Pa di si to išla po sladoled! Na Zadvarje?, dalo je Vinki u glavu. -Najprvo san tražila u Zabrega di je tuti-fruti sladoled činila šjora Kate Bušelić, ali su mi rekli da više nema ni nje ni tuti-frutija. Onda san išla do Makedonca u Alačevića kuću. Kad tamo nema više ni Makedonca. Onda san otišla do otela Beograd rečenog Miramara u maloga Premerua. Kako san odala tako se sve otapalo. Bilo je grijota ne spasit ih!, oblizavala je zadnje ostatke sladoleda.
-Evo osta je još jedan kornet. Ima još mrvu u njemu, pružila je Vinki ostatke ostataka. -Eto ti pa jidi!, odgurnula joj je ruku i zadala daljnje upute -Ajde Mere na Marinetu po jednu đumbo-picu! Ja ne mogu prazna štumka mislit o ozbiljnoj temi. Žvelta Mere je s picom bila natrag za tren oka. Zbog ekscesa sa sladoledom, Anki su udijeljeni samo tvrdi okrajci. Nakon okrepe se pristupilo analizi slučaja Marta.
-Šta je to bilo s Martom?, upitao je kurijožo autor. -Polako! Iđemo jednu po jednu stavku!, započela je Vinka ekspertizu poput inspektora u krimi-seriji. -Zadnji put je viđena u subotu kad smo bili u Donju luku na banje. Ne javja se na pozive nikome. To je već nediju dana da se krije od publike. Odma san znala da tu nešto smrdi! Paško počni prvi!, prozvala je prvog svjedoka istrage. Paško je nageo iz limenke pive, podrignuo i konstatirao.
-Nema do Čeha! Ne mogu se odlučit jesu li mi draže Čekinje ili česka bira! -En ti biru i ženske, jarčino opuzla! Počni s Marton! -A to! počeo je Paško -Bilo je vako. Nikidan san učinio đir do rive vidit ima li šta ribe. Uštedio san na letriku jer nisan palio glima-uređaj pa san se tijo počasti s bojin bokunom. Govori mi mali iz Podgore -Barba Paško zakasnili ste. Bio je lipi gof i ovećih škampi, ali san ih proda. Oćete kozica za na buzaru, a evo ostala mi je i jedna škampa, to ću van darovat!, tako mi je reka oti momak. Mislin da mu je ćaća sa Čakaja, a mater Drašeška ona šta je… -Pusti sad Čakje i Drašnice! Koncentriši se na Martu! – prekinula je Vinka.
-Mora san vas uvest u situvaciju, opravdao se i nastavio -Pitan ja maloga, a ko je to kupio? Sigurno koji restoran? Kaže on meni -Nije restoran nego ona Marta šta uvik pita je li ostalo šta sitne ribe za mačke, a jutros uzela gofa i cili pajer škampi. Koliko je toga bilo mora san joj nosit do kuće! Platila mi je obilato i još mi lipu manču ostavila! Tako je reka Podgoranin!, završilo je prvo svjedočenje.
-Ujme oca i sina i duva…!, znamenovala se Anka. -Ona da će gofa i škanpe, a nije bojeg bokunića od špara kupila ima priko četrdeset i deset godina! -Ne brontulaj, nego se očituj čemu si svidočila!, ubrzala je Vinka.
-Meni je krepala ima godinu dana ona mapa povr špakera šta vuče vonje iz kužine kad šufigajen kapulu ili činin toč ili kuvan kiseli kupus. Nikako da skupin za kupit novu. Moji su mi počeli prigovarat da in roba smrdi ko da žive u radničku menzu. -Ubrzaj!, zasiktala je Vinka. -Moran objasnit!, nije se dala Anka -Mislin se ja šta ne kupite kad van smeta! Ali šta ću š njima! Opet san načela pare šta čuvan za sprovod. Sin me odveza povr Volicije di se prodaje letronika. Pita mene cura šta tamo prodaje, a puno naliči na onu pokojnu šta je radila u računovodstvo, šta joj je oni milicjoner Jovan napravio dite…
-En ti miliciju i Jovana! Di je tute Marta!, opalila je nogom u civac furioža Vinka. Anka je stoički zanemarila povredu i nastavila -Govorin ja maloj da mi nađe jednu malo bolju mapu, a ona će meni -Evo sad je bila jedna gospođa, minja cilu kužinu, ali oće posebnu napu šta svitli i daje alarm kad na špaheru nešto zagori. Mi takve nape nemamo, pa je ostavila ovu iz kompleta, a posebno će kupit drugu. Mogu vam je prodat u po cine! Prošla san da nisan mogla boje.
Govorin ja maloj -Biće ta šta je kupila kužinu koja bogata od onih šta su se nakupili šoldi sujmnjivo priko noći, a mala mi kaže -Ma nije bogatašica, to je vaša prijatejica! -Neman ja bogatih prijatejica! -Ma to je ona teta Marta! Vidin vas zajedno u crkvu i u spizu. Pa mi je mrak na oči kad san čula koliko je platila tu kužinu ekštra-klase. Mogli smo se svi ovde koliko nas ima ranit dvi godine od tolikih šoldi i još da nam ostane za lemozinu!, završila je izvješće Anka.
Upala je Mere. -A u lemozinu ubaci dinare jugoslavenske, šta ih čuva doma u veliki važ od Podravka mrmelade. Pu!, pljucnula je s gađenjem Mere Općinska i počela sa svojim iskazom. -Ja nikidan otišla skinit kale i ostrić notke u one male predikerke. Moran potrošit štogo i na se. Ne mogu odat u šandale da mi se vide noge ko da su kopita! -Mogla si obuć sukance, pa priko toga šandale! Taman bi ti se lipo razmekšali na ovu vrućinu!, uhvatio je u đir Paško. -Ti čini kuco!, sasjekla ga je Vinka -Mere nastavi! Nastavila je.
-Mala mi lipo sredila tabane, još me rešto i častila sa masažon od podanka do kolina. Ja joj platila i tila joj dat dobre ruke. Nije tila niti čut nego mi rekla -Vi ste penzionerka i jedva kraj s krajem spajate. Neka daju oni kojima pritiče. Sad mi je jedna vaših godina dala manče ko da je miljunašica. Činila je njegu lica, masažu, drenažu, depilaciju. Pitan ja predikirku -Koja je to? -Ne znan vam ja dobro stariji svit, samo znam da se zove Marta! -Je li ima duge noge ko tica noj? -Je!, govori mi ona -Ko da je manekenka! Eto! Znači da je potrošila više nego šta san ja uložila cili život u skidanje kala i striženje notkiju!
-Škampe, mapa, predikirka, odakle još šoldi?, zapitao se Paško. -A u mene posuđiva šolde svako malo!, nadopunila je Mere. -A u mene je više izila i tečica doma odnila nego šta su prije časne s kazana u Bazani potribitima diilile!, kazala je Anka. -Odakle joj onda sad toliki šoldi?, čudio se i autor.
-Znan ja!, slavodobitno je objavila Vinka. -Vako je bilo! Srila ja nikidan onu moju rodicu Rusu. Dobra je ko kruv, ali ne daj Bože da joj štogo ispovidiš već bi se sutra prizentalo na Makarska danas di izlazi naš Kamarin. Ne zna mučat! Kaže mi ona -Ništo ću ti reč, ali nikome ni riči! Zakuni se! Jesan se zaklela, ali san držala roge straga leđa pa se to ne konta, objasnila je metodu poništavanja zakletve Vinka -Rusin unuk radi u športsku kladionicu i čula je kako na telefon govori kolegi -Jedna je stara na kladionicu dobila velike šolde! Pogodila je u punat rezultat utakmice u hokeju na travi! Onda je Ruse malome obećala da će mu učinit za ručak tripice na koje je on posebno ingord i još rešto štrudel sa trišnjama, ako mu oda ko je. Unuk je pokleka -Ne smiš nikome reč da ne izgubin posal. To ti je …
-Marta Trumbeta!, složno je u glas zavikala ekipa iz Fratarskog đardina. -I nama ne reč, sram je bilo! -I ne pohvalit se prijatejima! -I ne počastit nas!, rogunjali su okupljeni. –Sad će te vidit!, uzela je Vinka u ruke mobitel, upalila razglas i otipkala broj. -Hanlo!, oglasila se Marta. -A di si ti? Ajde dođi k nama u đardin! -Nenmogu! Jutrous sanse vrantila iz Splinta, inmala san anperaciju! -Kako to govoriš, ko da te šlagiralo? -Bonli mee!, zatulila je Marta -Ajde dođi, pa ćemo zaigrat jedan đir hokeja na travi!, furbasto je Vinka namignula ostalima.
Shvativši da je razotkrivena, dobitnica s kladionice je promucala -Envou me!
Rekordnom se brzinom pridružila ekipi. Preko usta je imala zaštitnu masku. -Misusovo! Ali si se infetala koronom?, zabrinula se Anka. -Ma ninje to san mourala ništo na kosiricama anperisat, nerazumljivo je unjkala. -Skini da vidimo!, inzistirali su nazočni. -Ma nenmoj!, branila se Marta. Onda je Vinka dala mot Meri, ova ju je odostraga uhvatila za ruke motom uvježbanog američkog marinca, a Vinka joj tako nemoćnoj za obranu brzopotezno strgla masku s lica. Ukazale su se napumpane pešnje, friško natečene od estetskog kirurškog zahvata.
-Kosirica je li? Nije kosirica nego si napumpala ćunku ko one nesritnice sa televizije!, napala je Vinka. -Sutra ćeš povećat i sise i zategnit ćunku! -Lako ti je kad si digla šolde na travnati hokej, a nas ni bićerinom nisi ponudila!, izvršio je atak i Paško.
Marta se rasplakala i pešnjama onemogućenim za normalan govor zacvilila -Štan ste junbomourni kad je i nmene srića tinla! Eto obećavaun van do drunge nendije na vondit velinku venčeru! -Mali jesi li zapisa? Ovo neka iđe u Kamarin! Neka imamo svidoke da će nas častit.
I eto ‘mali’ je zapisa, pa u slijedećoj kolumni očekujte izvještaj s obećanog čašćenja. Do tada proučite pravila hokeja na travi i budite oprezni s vatrom u ovim nesretnim epizodama posvemašnjeg plamcanja. I naravno, klobuk doli i tri puta hura za naše vatrogasce!
Piše: Marino Srzić/ foto: privatni album
