Došašće, u zadnje vrijeme poznatije kao advent, razdoblje je milosti i mira, pobožnog iščekivanja rođenja Ditića iz Betlehema. Tako bi trebalo i biti. Tako i jest. No, kada je u pitanju Vinkina kumpanija, onda se blagoslovljeno iščekivanje pretvori u konfužjun.
Daleko od toga da je naša kumpanija bezbožna. Dapače! Od lizioltaruše Anke do tradicionaliste Paške, svi oni štuju uzance Svete Matere Crkve, no od pustog uzbuđenja i euforije, naglo im skoči adrenalin, pa je konfužjun nedostojan adventa neizbježan.
Danas je tek druga nedjelja došašća i do Božića se još ima šta gazjat, a naši su junaci do jučerašnjeg svetog Nikole već uspjeli alarmirati vatrogasce, aktivirati službu Hitne pomoći, te usput još bili i osumnjičeni za lažno predstavljanje, moguću krađu i ometanje poštanskih djelatnika. Kako su uspjeli odraditi toliko arlekinada u tako kratkom roku? Idemo po redu…
Autor je taman mislio kako će ovaj Kamarin proći u miru uz tekst o zaboravljenim pučkim običajima u predbožićno vrijeme. Potpisnik redaka priznaje i da je namjeravao izostaviti Vinkinu ‘kumpaniju-belu’. Tako je mislio sve do sinoć, no od toga ništa. Malo morgen ćeš ih izostaviti! Takvi bi se i u slučaju atomskog rata i sveopće opasnosti po živote, prizentali s nekim svojim ala-manito performansom. Što je bilo, po dobrom je starom običaju brzoglasno izvijestila Vinka.
-Alo! Šta je falsunu?!, krenula je borbeno -Mogli bi mi svi krepat, a tebe nema ni po svići! -Ima sam obaveza! -Je li moj? Obaveza? A šta ti je obaveznije od nas? Verbalno napadnuti sugovornik nije znao odgovor, pa je upitao -Šta se dogodilo? -A šta nije! Ne daj Bože ni pasu! Zapametit ću svetoga Nikolu do greba ladnoga!, izrecitirala je dramatično u jednom tiru. -Pa di baš na svetoga Nikolu? Umisto da punite čizmice i dilite poklone! -Zahebaji ti koga drugoga. Nisan ja imberlana Anka. Ja sujmnam da ona još viruje kako joj Nikola dolazi po noći i puni bonbonima kalcete. Ostarila je, a pameti nije došla! Plitka ko plitki pijat!, izogovarala je najvjerniju prijateljicu.
-Ajde počnite sa izvještajem. Šta je bilo? -Bila je zornica, kitna upomoć, bakalar, požar brodski, falši Nikola, zamantani poštar i skoro pa policija! Eto! To je bilo! Autoru se učinilo kao da sluša ispovijed duševnog bolesnika pred psihoanalitičarem. -Sve sam čuo, ali ništa nisam razumio! -Čekaj mali! Sad ću ti po redu špjegat!
‘Mali’ je uključio mikrofon na mobitelu. Bilo je izvjesno da će izvješće trajati duže od mise, pa se udobno smjestio, otopio šumeću tabletu za psiho-tjelesne napore i krenuo slušati Vinkinu pištulu.
-Počelo je sa mison zornicon. Anka me nagovorila da iđemo ove godine za pokoru. Meni pokora nije, ali njojzi je bila. Misa nije ni počela, a ja san već šenjala da
zabiliva očima i da joj se trese dojna dentijera. -Pozlilo joj je? -Da šta je! Bleka je uzela tablet za dijebetes, a ništa u kjun nije stavila. Došla na misu prazna štumka, kala joj se cukar i afanala je prije prve poslanice. Iznila je jedva vanka. Da su je težaci na ćivare nosili, pritrudili bi! Nabila je kila, teža je od kvintala. Jedan mladić zva kitnu upomoć, odma došli i brzo je rekuperali. -Sad razumim zašto ste mi malo prije spominjali zornicu i hitnu. A šta je s bakalarom, požarom, falšim Nikolom, zapaljenim brodom… -Čekaj! Sve jednin redom!
Nastavila je kronologiju. -Onda smo se polako uputile doma. Taman prolazili Merinom kalom, kad tamo oganj na njezin balkon, vatra uvatila i lancune sa sušila Dese Činovnice, šta ima stan povr nje. Pitan vatrogasca šta se dogodilo, a on odgovara -Evo opet je ko nazad tri godine učinila požar. Zapalila brod!
-Kakvi brod?! -Kupila brod na puvanje za plažu pa ga na balkonu užgala! -Zašto? -En ti libre koje čitaš, a ništa ne znaš! Zato šta joj je mater Komiška s Visa, a tamo ti je običaj zapalit brod na svetoga Nikolu, oni kažu Mikulu! -Aha, znam! Znači to u spomen na pokojnu mater. -Lip joj je spomen. Sad će je u spomen na požar tužit Dese za nastalu štetu na bijankariji i progorenoj tendi. Onda smo se uputili u mene popit kavu i štogo žbrcnit, jer nam je rano bilo za na poštu. -Zašto na poštu? -Radi bakalara! -Molim?
-Moli Boga u crkvi! Ja vižitajen bakalare po našin butigama za Badnjak ima tri miseca. Ništa ne vajaju. Pravome bakalaru uši vajaju stat in pijo, uzgor. Ovi naši prodaju neke oklepjene ko šta su uši u onoga pasa španskoga kroketa. -Koker španijela! -Ne ispravjaj me! Onda sam se sitila Drage. Ja i on smo od setre i brata dica. Ima trideset i deset godina da je u Austriju. Tamo drži butigu od rane za pase. -Pa nema u toj butigi bakalara! -Nema u toj ali ima u ženinoga mu rođaka Rade šta drži spizu u najboji kvart. Nazvala ga i naručila da u Rade uzme jedno tri bakalara oveća, ali da su najboje vrste. Ne pitan šta košta! Neće ništa da mi naplati, nego da mu obetam kad dođe ovo lito da učinin jednu večeru za njegove kompanjone.
-Pa pošteno! -Je urcu u Beč pošteno! Više će mi proždrit spize nego šta košta duzina bakalara. -I jeste bili zadovoljni s Draginim bakalarom? -Šta ću bit zadovojna kad još nije bio doša. Slika mi je na vocap uputnicu da je upućeno ali nikako da ariva. Biće blekov posla na krivo misto! Adresa vedra nebesa! Zato smo se ja i Anka uputile na poštu za izvidit situvaciju. -I? -I ništa! Zatvoreno! Došla jedna mlada službenica, ali da ne može još otvorit jer da im nije vrime uredovno! -Jeste iznistirali? -Ne da san enzistirala nego je malo falilo da je vlasi ne počupan! Srićon da je intra Špiro Sitan Gaz! -Ko je to? -To ti je oni stari poštar šta je prvo nosio pemzije po kućama. Je da je sitno gazio i zaustavja se na svakom kantunu, ali si zna da će doć.
-I kako je Špiro riješio situaciju? -Lipo san čoviku protumačila o čemu je rič, a on mi je kaza -Vinka ne boj se! Ja se svaki dan motam po pošti otkako san oša u pemziju. Bakalari su ti sigurno arivali, jer in ima nediju dana smrdi gore nego na peškariji. Nemaju vrimena ovi mladi pošćeri za isporučit. Puno je paketa šta judi naručuju priko enterneta. Ja ću priuzest i donit ti doma, digo oko podne. Znaš da san slab na nogama. -Kako je uslužan taj Špiro! -Nije uslužan on nego mu je uslužna jetra!
-A? -E dobro si čuo. Ja ne znan kako je doživio 90 godina, a salio je u se više litara nego šta je iz Brejanske točione izašlo. Motorni alkokoličar! Zna da u mene ima za napit se, pa se zato ponudio! -Riskirate da dobije cirozu jetre! -Đava će mu bit! Pobio je on u životu ijade otih nervoza jetre, a nijedna još nije smakla njega! -I je li vam donio bakalare? -Čekaj, ima još do bakalara. Ošle ja i Anka u kavanu. Nije bilo priše jer dok Sitan Gaz dogazja doć će i ručak. Došla i deseta ura, kad čujemo veliku graju na rivu. Skočile vidit šta je. -I šta je bilo? -Jad i nevoja! Ona Gordana šta je radila u općini, uvatila anprsi jednoga svetoga Nikolu. Vidin isprid toga Nikole stoji stolić i na njemu na kartunu piše ‘Sveti Nikola, skuplja darove za potrebitu djecu’ -Lipo! To je humanitarna akcija!
-Je kako da nije! Govori meni Anka da joj je oti Nikola poznat. I meni je bio, neka je ima dugu falšu bradu da se ćunka nije vidila i ispod jakete veliki drob od kušina. -Zašto ga je Gordana napala? -Viče Gordana -Privara! Ne skupja za dicu to je finta za marćapiju i strgla bradu! Kad tamo… -Ko? -Marta! En joj ingordecu njenu za šoldima! Gordana se uzvikala -Policija! Uapsite staru privaranticu šta u svete dane kršćanske diže šolde judima iz takujina. -Šta ste poduzeli? -Išla branit nesritnicu Martu! Šta ću s njome? Kakva je da je, naša je! Ja ti unda oplela po Gordani -Šta ćeš ti o danima svetim kršćanskim kad si polivala šimatorje vodom prid Badnjak da se smrzne pa da judi kad iđu sa ponoćke padaju. Mater mi je zarad tebe kuk slomila!
A kad je umra drug Kardelj nosila si crninu, a kad je umra drug Bakarić stavila si crni štrat na ponistru! Sad si se privoltala i činiš se velika krščanica! -I je li pustila Martu? -Je i pobigla je da joj još koji grij komunistički svitu ne odam! Ali hebi ga, već je doša jedan mladi policajac. -Je li je priveo? -Nije! Ja san mu rekla -Mladiću ona van je mrvu slaba sa živcima i svake joj godine udre u glavu da se obuče u svetoga Nikolu! To joj je infišacija! Nema van tu zla! I momak otiša bez da je prijavu napisa.
-A bakalar? -Muči, muči! I to se zakomplikovalo! Došli doma. Najprije san uvatila Martu za branče i održala joj bukvicu da joj više nikad nije palo napamet sa takvin se berekinadma bavit! Rasplakala se ko juta godina. Klela se da bi ona to šta je mislila prikupit, poslala za potribitu dicu, a za se ostavila samo malo za kupit artopedski infaš za škine. Onda je ariva i Špiro sa paketon. Otvaran ja paket, sičen selotejk. Zavonjalo žestoko. -Jeste zadovoljni s bakalarom? -Kakvi bakalar? Na saketu piše ‘lahs ekstrakvalitete’ -To vam je na njemački losos! -Je! I to friški vakumisani! Šta će mi to? Ja oću bakalar! -I šta ćete sa lososom? -Šta ću s njime kad ga više nema! -Kako? -Lipo! Isfetala ga, bacila na grilovanu tavu, polila ujen. Satrali više od dva kila Anka i ja, Marta i Špiro. Navratila taman i Mere da dođe malo sebi od požara. Izila i ona. Špiro se nacuncio ko majka i zaspa mi na kauču. Anka se ušunjala kako joj niko nije ništa darova za Nikolu. Onda joj Marta dala vrićicu Kiki bonbona, ali Anka nije tila primit jer je pročitala na saketiću da je rok isteka 2015.
-Baš ste uzbudljiv dan imali! -Tek smo se onda uzbudili! -Šta je sad? -Neko zazvonio na vrata. Ja pitan ko je, odgovara -Sveti Nikola! Anka skočila ko dite, otvorila vrata, a na vrata pravi Krampus! -Misusovo! -Krampus sa velikin sinđirom lupa, vitla šibon i viče -Čujen da Anka nije bila dobra! Ona se bidna onesvistila od straja, zvali kitnu upomoć pod drugi put, al se opet brzo refala.
-Pa kako Krampus? -Paško berekin se obuka u Krampusa za učinit komediju! I eto ti kako mi je proša sveti Nikola!, završila je konačno Vinka.
-Šjora Vinka ajmo prikinit, krepat će baterija mobitela. -Čekaj! Prvo nego šta krepa da ti još rečen! -Recite, kazao je iscrpljeni autor. -Oće li ovo izač u Kamarin? -Oće! Moram se uvatit pisat, neću do ujutro! -E kad će izač, onda napiši vako! Piši da Vinka poručuje redakciji Makarske danas da joj osigura jedan bakalar do Badnjaka, ali sa ušima uzgor i da je pravi! Miritam! Radi Kamarina san žrtvovala ugled. Šta misliš, oće li se opoštenit? -Da šta će! Kad nisu!, s umjerenim je optimizmom potvrdio autor i zaključio kolumnu, zakazujući novi đir za slijedeći tjedan. Taman na svetu Lucu…
Piše: Marino Srzić
