Svoje fjakasto-penzionerske dane Jerko i Andrija započinjali su uvijek istim ritmom. Najprije bi svaki u svojoj kužini popio kavu da ne troše šolde na nekom od makarskih štekata, a onda bi se uputili vanka. Za lijepih dana inbarkali bi guzice uvijek na istu šentadu, a za kišnih i burnih jutara smjestili bi se na improvizirani banak ispod volta. Pridružila bi im se i Dane Muta, šutljiva sugrađanka žestokih nikotinsko-alkoholnih navika s propuhom u takujinu.
Razgovori ugodni, no i žestoke debate, te nerijetki skandali, začeli bi se već nakon prvog očitovanja jednog iz nerazdvojnog dueta. S rijetkim opaskama Dane Muta bi od dueta napravila ćakulonski-trio.
Teme su pokrivale mnoštvo sadržaja; ženske, sport, gradski i državni kriminal, te politiku bez koje se već odavno ne može ni do kondota. Katkad radi natezanja pri bolnoj opstipaciji iliti štitikeci, a češće zbog neugodne dijareje iliti litajice. Ništa drugačije nije bilo ni ovih dana. Započeo je Andrija…
-Najprvo ti je on njemu reka da je prodanac i da bi i mater proda za bokun eura, a ovi ti je njemu spustio da je jedan lažljivac koji sve sramoti svojin šporkin jezikon! Jerko je taman zaustio upitati tko je što kome rekao, kada se prije nego inače, potaknuta ranim bićerinima uključila Dane Muta -Koji je da je, dobro bi činio šta bi proda mater za eure. I ja bi svoju za kutiju duvana i bićerin žestokog, samo sam se kasno sitila! Ko će je sad kupit kad je partila ima 50 godina! Nema robe, nema ni kupca!, uzblebetala se Dane, pa joj je Andrija dodao španjulet, ne bi li zaklopila pešnje barem dok fuma.
Nastavio je -I onda ti je ovi njemu i dalje počeo pritit da će mu otet sve šta ima i kuću i gebis, to oće reč dentijeru i sve šta je steka, a osobito kravu! -Kravu!, začudio se Jerko. -E kravu! Ali je ovi kaza prid svima: Ne dam ja moju kravu šta san je krvavin trudima steka! Čuvat ćemo kravicu ja i moji virni prijateji, kojih iman baren par stotina ijada. -Onda je to neki viđeni čovik kad ima toliko ijada prijateja!, uplela se Dane ugasivši čik šjolom ruvinjane postole. -Nego di si to bio kad spominješ krave? Bit će na Zadvarju na dernek?, nagađala je.
Jerko je u međuvremenu shvatio o čemu je riječ, namignuo Andriji i preuzeo debatu, nastavivši driblat Danu. -A ja san ti ovih dana sluša priko uva jedan puno enteresantan razgovor. Sve mlađi svit od nas, mogli bi nam bit dica, a usparlatali se ko da im je penta u pešnjama! -I šta kažu?, zainteresirala se Dane -Svo troje se uzgovorilo kako triba prodavat po trafikama onu drogu-travu! Ajde oti mlađi, nekako ih i razumin. Mlado i zeleno, pa ne znaju šta ne vaja. Ali bila je među njima jedna mrvu starija, pobasja i malešna, šta je bila najžešća. Promisli da bi se i ona drogisala! -A kad će u prodaju? Di bi to bilo u Makarsku za kupit?, naglo je živnula Dane, ali nije dobila odgovor.
Jerko je nastavio -A bila je tu i jedna ženskica, nije uvatila pedesetu, a orjala je ko drugarica Mare Granata, šta je bila davno glavna u AFŽ. Vako je vikala -Tvornice radnicima! Doli truli kapitalizam! -Doli!, prihvatili su nesvjesno batudu Dane i Andrija, s nostalgijom se sjećajući skupova radnika i poštene inteligencije iz davne prošlosti.
-Bio je među njima i jedan šta pari pop, a ne bi reka da je pop nego prije ministrant. -Al bi se i on drogisa?, prekrstila se brzopotezno Dane. -Ne bi! Njemu nikako ne vonja ovi stranjski svit šta dolazi u nas radit! -Nije mu to u redu! Brat je mio koje vire bio!, kršćanski nadahnuto je kazala Dane. -Ima još! Bili su u većini složni da između onoga šta ti Dane imaš između nogu i šta imamo ja i Andrija, nema razlike!
-Misusovo!, išempjala se -Da ja iman šta imaš ti, bila bi Danilo, a da ti i Andrija imate šta iman ja, bili bi Jerka i Andrijana! Da ne govorin daje, jer me mater dobro odgojila! -A hebiga! Oni govore da svak more odredit od svoje voje oće li bit muško ili žensko!
Dane je užicala još jedan duvan, uzrujano izvukla iz džepa vešte ‘unučić’ loze, nagela, pa oplela. -Pas ćunku, vi ste mene uvatili u đir! Ti Andrija pijezdiš o ijadama judi šta će čuvat kravu da je ne otmu od gospodara, a ti Jerko spominješ travu-drogu i ženske s mudima! Ajde da si ti Andrija na derneku čuo za otu kravu, ali di si ti Jerko sluša te zvizdarije? Na peškariji ili na pijaci?
Stvar je razjasnio Andrija -Nigdi se iz kuće nismo makli, a sve smo čuli kako smo ti kazali. Nismo bili ni na Zadvarju, ni na peškariju, ni na pijacu. -Onda di? Na punitnu od Osejave?, dalo joj je u glavu. -Doma gledali televiziju! Kampanja je! Izbori su! -A to!, nezainteresirano je komentirala -Ne obadajen ja šta oni govore! Ali glasovat oću! -Za koga?, kurijožo su viknuli prijatelji u glas. -Za onoga ko kala cinu vina i duvana! -A ako neće kalat niko?, izazivao je Jerko -Onda kako san i dosad! -A kako si dosad?, nastavio je Andrija. -Daj duvan pa ću ti reč!
Dobila je španjulet, duboko uvukla dim, pa odala glasačku tajnu. -Ja uvik glasan po vanjskin znakovima. Ako je na dan izbora jugo glasan za live, ako je bura za desne, ako je bonaca za centar, a ako je tramuntana za one za koje neće niko glasat. Eto kako ti ja glasan. Kako vitar puše. -Sve si nan rekla, a ništa nan nisi rekla, razočarao se Andrija. -Isto ko i političari. I oni nan sve kažu, a ništa nan ne kažu!, rekla je Dane i odjedrila u izmaglici dima španjuleta svojim poslom.
-Je li nas zahebala! Ništa kazala, a kutiju duvana nam je smakla!, nasmijao se Jerko, pa s Andrijom nastavio o Hajduku.
No vratimo se još Dani koja je kao malešna skupa sa sestrom blizankom Ankom, imala odgovornu ulogu u izbornoj kampanji. Bilo je ovako…
Koji mjesec pred Božić, kasne trideset i neke prošlog stoljeća, u gradu se zahuktalo. Glavni takmaci bili su HSS i JEREZA. Na izbornoj balanci Seljačka stranka slovila je kao pretendent sa sigurnim izgledima, no ni radikalna projugoslavenska JEREZA nije gubila nadu. U svakom slučaju i jedni i drugi su bili svjesni kako agresivnija propaganda donosi i veće izglede.
U sirotinjski rodni Danin dom, sav uzbuđen i raspoložen upao je otac. -Ženo bit će ove godine za Badnjak bakalara i za Božić tuke. -Bit će ti ošebjadi i stina!, dišperano mu je odgovorila supruga -Neman ni pure za sutra, a ti zvizdiš o bakalarima i tukama! Ko će ti ih dat? -Dani će dat Maček, a Anki Stojadinović! -Prajče pijani! Opet si se naloka pa balanzaš!, ljutila se žena. Međutim nije ‘balanza’, nego je govorio istinu.
Na putu kući je najprije susreo čovjeka iz tima kandidata HSS-a koji mu je predložio ovako. -One tvoje dvi male su žvelte i pametne. Neka tri dana prid izbore odaju priko rive i Kačića i viču -Živio Jure Jurišić i Seljačka stranka! Dat ćemo im i jedan mali tranšparent. Onako malešne bi se ljudima mogle smilit, pa ćemo uvatit još koji glas. Dobit ćeš za tu uslugu tri bakalara, tri litre uja za začinit i pet litara vina! Danin i Ankin ćaća odmah je pristao i čvrsto stisnuo HSS-ovcu ruku dok je u ustima već ćutio gušt bakalara, što na brujet, a što na bjanko.
Onda je intra i žandara Milojka, vatrenog zagovornika JEREZE. -Slušaj druškane! Pade mi napamet da one tvoje blizanke angažuejmo za našu JEREZU. -Misusovo, a kako šjor žandar?, pravio se blekast sluteći nastavak. -Ima da idu gradom ovih dana i viču ‘Ko ne glasa za JEREZU, nema mesta u ovom srezu!’. Dat ćemo im i jedan barjak otadžbinski pa da mašu. Zato ćemo da te platimo ćurkom za Božić, a ima da dobiješ i dva kila masti i pride najbolje šljive! -Može!, pristao je dok mu je pred očima balala pečena tuka rečena ćurka.
Dane i Anka su naoružane tranšparentom i barjakom krenule u akciju. -Ti se sestro uputi put Grme i aralauči -Živio Jure Jurišić!, a ja ću put Marinete orjat -Ko ne glasa za JEREZU, nema mesta u ovom srezu!, dala je Dane upute sestri blizanki.
Zdušno su izvikivale parole, te tuta forca ventulale barjakom i tranšparentom. Onda je žandar Milojko ugledao oko Grme malu Anku kako viče -Živio Jure Jurišić! -Stan’ derle jedno! Jel ti to otac, oca ti tvoga rekao da vičeš? -Nije ćaća nego dide po materi. On je veliki Rvat, pa me pribio i naredio da vićen za Sejačku stranku. -Jadno dete!, sažalio se Milojko i darovao joj za utjehu bombon.
Negdje u isto vrijeme čovjek iz HSS-a zatekao je Danku na Marineti kako se dere -Ko ne glasa za JEREZU, nema mesta u ovom srezu! Potegao je za pletenicu i očitao joj bukvicu. -Jel’ ti to pape lupež naredio da vičeš u korist neprijatelja hrvatskog naroda? -Šjor Sejačka stranka nije on, nego barba Milan. On je bio na Solunski front, pa mi je zapritio da će me bacit sa Svetoga Petra, ako ne buden vako vikala! -Bidna malešna raznježio se HSS-ovac i izvadio iz takujina banicu -Evo ti pa kupi jedan cukero di orzo u Martinisa.
Blizanke Dane i Anka su sve do izbora vikale gradom, a kako su bile toliko slične, žandaru i HSS-ovcu se sve pomiješalo u glavi, te su ih ostavili na miru.
Na izborima je pobijedio Jure Jurišić. Sestre su se osladile sa slatkim. Za Badnjak su blagovali bakalar, a za Božić ćurku-tuku. Izborna promidžba familiji je donijela sasvim neočekivan solidan profit.
Na kraju još jedna iz saketa fjaba o makarskim izbornim događanjima iz prošlosti.
Prvi sandwich-man u izbornoj kampanji bio je Ante Dekavalo, gradski telal i kolporter. Angažirao ga je Mate Klarić za jedne izbore. Dekavalo je i inače plijenio pažnju zbog osebujne pojave i unjkavog glasa. S daskama zakačenim kurdelama, na kojima su bile ispisane parole Klarićevog izbornog programa, hodao je gradom uzvikujući slogan –Uz načelnika Klarića Matu, nek’ vam ruže cvatu!
U jednoj od takvih reduta rivom, prethodno zamantan žmulima vina, zapleo se o konope za cimu broda i odletio ispod Stare kapetanije u more. I dok se batrgao s promidžbenim daskama po portu, s korniža su mu dovikivali- Uvati se sad za ružu od Klarića Mate! –Uvatit ću mu se za k…c, zakenjkao je Dekavalo i izgubio angažman.
Dragi pratitelji Kamarina, iskoristite svoje pravo i u srijedu glasajte. I pamet u glavu! Za koga god budete glasali, nastojte da se uhvatite za kakvu ružu, a ne za ono drugo!
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
